Izvor: Advance
Katastrofalan izveštaj američke Heritage organizacije koja je ukazivala na sve privredne i finansijske probleme Sjedinjenih Država u 2013. godini kao da je u potpunosti zaboravljen zbog mogućnosti vojne intervencije u Siriji i tek nakon što je sirijska međunarodna kriza okončana mirnim putem, američka administracija se morala posvetiti novoj fiskalnoj godini koja u SAD-u za nadolazeću 2014. godinu počinje 1. oktobra.
Na maratonskoj sednici koja se u subotu 28. septembra održala u Predstavničkom domu američkog Kongresa izglasan je privremeni nacrt budžeta za federalne institucije i ministarstva, međutim Senat je odmah poručio kako ga neće odobriti, a predsednik Obama je putem medija izjavio kako ga on takođe ne bi potpisao.
Zatim je 30. septembra, Senat, u kojem Demokrate, imaju većinu izglasao svoju verziju budžeta, te službeno odbacivši prethodno predloženo zakonsko rešenje vratio novi predlog nazad u Kongres. Skoro je izvesno kako ovakav budžet neće biti izglasan, budući da Kongres kontrolišu Republikanci i njihov je stav da se ovakav predlog “demokrata” ne može prihvatiti.
Rok za usvajanje budžeta za narednu fiskalnu godinu istekao je juče u ponoć po istočnoameričkom vremenu. U slučaju da ne dođe do kompromisa, veliki broj Amerikanaca zaposlenih u državnoj upravi će biti upućen na neplanirani prinudni odmor. Procene govore da će privremeno bez posla ostati oko 825 hiljada od dva miliona zaposlenih koji primaju plate iz saveznog budžeta.
Poslednja finansijska blokada federalne vlade dogodila se krajem 1995. godine i trajala je tri nedelje, no tada stvari nisu bile ni približno slične kao danas.
Mediji navode kako je moguće da se Sjedinjene Američke Države u novoj fiskalnoj 2014. godini nađu bez usvojenog proračuna i analitičari upozoravaju da takva situacija može vodili u tehnički bankrot (default) i institucionalnu krizu.
Svesni važnosti donošenja budžeta, te kako su ranije bili upućeni u mogućnost ovakvog scenarija, Bloomberg navodi kako je čelnik Sistava federalnih rezervi u SAD-u (Federal Reserve System/FED), Jacob Lew, u pismu Kongresu od 25. septembra pozvao sve predstavnike “da odobre zaduživanje od 16,7 biliona dolara jer će se prvi put u istoriji dogoditi da Amerika nema gotovine i zemlja neće biti u stanju plaćati prispele obaveze”.
Ovo je takođe prvi put da se pismom određuju rokovi i zakonodavcima daje granica od 16,7 biliona dolara duga kojeg Republikanci žele smanjiti rezanjem javne potrošnje i to u dva najveća Obamina predizborna obećanja – penzionom i zdravstvenom sektoru.
Republikanci smatraju, a što je i istina, da se američki javni dug za vreme Obamine administracije popeo na vrtoglave iznose koje država više neće moći servisirati, ali taj trend žele zaustaviti na račun najugroženijih grupa američkog društva.
Eksplozivan rast američkog javnog duga je, između ostalog, posledica svetske finansijske krize koja je počela 2008. i već je 2011. godine premašio nivo američkog BDP-a za 15,14 milijardi dolara. Svi pokazatelji govore kako je progresivno rastao u protekle dve godine i 2013. se ukupni javni dug popeo na nezamislivih 16,7 biliona dolara. Prema trenutnoj prognozi FED-a u 2014. godini s budžetom na nivou prošlogodišnjeg neće se moći isplatiti obaveze američke države prema zaposlenima, a koje iznose, ulaskom u novu fiskalnu godinu, 18,5 milijardi dolara.
Šef finansijskog sektora FED-a upozorava kako se oko defaulta spekuliše i vode polemike u političkoj ravni, ali i kako će se kolaps, ukoliko se ne posluša njihov sugestija, sigurno dogoditi u periodu od 18. oktobra do 5. novembra, što svakako nije ohrabrujuće za Obaminu administraciju. Napomenuo je “kako će se FED možda moći nositi s budžetskim problemima, ali kako će to platiti doprinosima iz penzionog fonda”.
Prema izveštaju Federalnih rezervi SAD će u trezoru 17. oktobra imati 30 milijardi dolara, dok troškovi potrebni za funkcioniranje države iznose oko 60 milijardi $. Nakon što je vlada odbacila predlog FED-a, kako bi izbegli default šefovi sektora ne vide drugu mogućnost osim povećanja gornje granice zaduživanja kako su, kao što smo rekli, 25. septembra poručili Kongresu.
Analitičari misle kako će vlada ipak srezati potrošnju kako bi mogla platiti svoje zaposlene i na taj način ne naškoditi državnom trezoru, kako prenosi Reuters, “barem u početku”. Za finansijsku politiku vlade je prilično obeshrabrujuće reći “barem u početku”. To je jasan znak kako američka administracija jednostavno nema dugoročnu strategiju, te kako joj je cilj izvući se sad, a kasnije će se valjda već nešto dogoditi.
Republikanci ruše Obamina preizborna obećanja – “Nema budžetskih izdvajanja za ObamaCare i socijalne programe!”
Republikanci su odlučni u rezanju fondova zdravstvene reforme, a sve kako bi se i dalje mogli finansirati vladine agencije, međutim, Obama je s druge strane takođe zauzeo stav kako “o tome ne želi pregovarati”. Bez dogovora o nivou zaduživanja za fiskalnu 2014. godinu vlada neće moći isplaćivati niti plate, niti dospele obveze prema kreditorima, a u državnom trezoru ima para do polovine oktobra. Potom se deo javnih službi zatvara, a Barack Obama će se, bez ikakve sumnje, naći u nezavidnom položaju.
Dakle opet isti scenario, ali u novom izdanju. Bitka oko podizanja nivoa zaduživanja kao političko oružje, a jedini gubitnici će na kraju biti američki građani.
Ukoliko se ne postigne kompromis, sve je već jasno: zatvara sa deo saveznih institucija. Republikanci John Boehner i Eric Cantor u ovom trenutku drže Obaminu sudbinu u svojim rukama i moraju odlučiti što činiti. I dalje insistirati na sukobu, ne pristati na kompromise i ići do kraja u svojim zahtevima, kao što od njih traže predstavnici bliski konzervativcima iz “Tea Party”, čime bi po pitanju zdravstvene reforme zaratili s Obamom, budući da je to predizborno obećanje iz prve predsedničke kampanje koje Republikanci nikada nisu prihvatili.
U slučaju da se ne postigne kompromis između predloga Demokrata iz Senata i Republikanaca iz Kongresa i da John Boehner ne popusti, mogući scenario je “default” ili tehnički bankrot. Na takvu mogućnost se priprema Sylvia Mathews Burwell, direktorica budžeta Bele kuće, koja je već obavestila razne agencije o “smanjenju aktivnosti savezne vlade”.
Drugim rečima, osim nužnih službi, sve ostalo će se suspendovati. No, što to znači u praksi? Vojnici će odrađivati svoj posao i dalje ići u misije, ali neće biti plaćeni; zatvaraju se nacionalni parkovi i spomenici kulture na 48 sati, a broj ljudi na prinudnom odmoru će se popeti, kao što smo naveli, na 825 hiljada, što je za nekoliko desetina hiljada više od novembra 1995. kada se zadnji put dogodio isti slučaj. Proširena obustava rada koja uključuje i privremeni neplaćeni odmor državnih službenika imaće direktan uticaj na kompanije koje posluju s vladom i na potrošnju državnih službenika. To će s jedne strane dovesti do smanjenja potrošnje, te pada poverenja u vladu kao poslodavca, a to je ono što Obama nikako ne želi.
“Mi smo Sjedinjene Države i plaćamo svoje dugove. Ako to ne učinimo onda ništa ne vredimo. Kongres ne misli na vas, nego misli kako meni stvoriti političke probleme i ne može se dovoditi u vezu nivo zaduživanja i zdravstvena reforma”, tokom posete fabrici Ford u Missouriu radnicima je poručio Barack Obama.
S jedne strane imamo Obamu i Demokrate koji krivicu za mogući “default” prebacuju na Republikance, a oni opet imaju interes da delimično blokiraju rad vlade, ali su mnogi mišljenja kako će John Boehner ipak pristati na kompromis.
Ultrakonzervativci bliski “Tea Party” su pak odlučni ići do kraja i Johna Boehnera optužuju za višegodišnje političko popuštanje Obaminoj administraciji, što zatvara prostor za dijalog. Lord Christopher Monckton upozorava da “ukoliko Amerika nastavi ovim smerom, nije više upitno hoće li se dogoditi kolaps finansijskog sistema i dolara kao valute, nego je pitanje trenutka kada će se to dogoditi”.
Takav scenario ne bi bio oprošten nijednoj administraciji, pa čak ni Obaminoj koja ni po čemu nije bolja od prethodnih. Napomena Sylvie Mathews Burwell, direktoirce za budžet Bele kuće, dovoljno govori kako je vlada već spremna na najcrnji scenario, no postavlja se pitanje jesu li Amerikanci voljni na nova odricanja?