Izvor: Tanjug

Dogovor Nikozije i evrogrupe, kojim bi trebalo da se spreči bankrot kiparskih banaka uvođenjem visokog poreza na njihove depozite, londonski Ekonomist ocenjuje kao razuman kompromis, dok ruski premijer Dmitrij Medvedev kaže da se na ostrvu nastavlja otimačina tuđeg kapitala.

Medvedev je, prema agencijskim izveštajima iz Moskve, ukazao danas da će njegova zemlja posle sporazuma Kipra i evrogrupe „pažljivo proučiti posledice te krize”, posebno kakvo će biti njeno dejstvo na rusko i svetsko finansijsko tržište.

Moskovska glasila prenose stav pojedinih zapadnih analitičara koji ne isključuju mogućnost da Rusija, koja će biti najviše oštećena uvođenjem konfiskacionog poreza u Banci Kipra, potraži kompenizaciju tako što bi posegla za imovinom nekih zapadnih kompanija koje posluju na njenom tržištu.

Ranije je u Moskvi objavljeno da veliki ruski biznismeni i drugi ulagači imaju u kiparskim bankama oko 30 milijardi evra, i da će baš oni biti glavne žrtve plana za spasavanje banaka na ostrvu.

Američki komentatori podsećaju da su pokušaji uvođena konfiskacionih poreza u prošlosti bili neuspešni, izuzimajući slučaj Japana posle Drugog svetskog rata.

Porez na kapital prvi su, inače, počeli da primenjuju stari Grci. Uvođenje slične dažbine, u nastojanju da se reše nagomilani državni dugovi, razmatrano je u nizu evropskih zemalja počev od 18. veka. Ali, taj model nije ni jednom primenjen, jer njegovi autori nisu mogli da dokažu da je koristan, piše portal Finmarket.

Posle Prvog svetskog rata usledila je, međutim, cela serija novih pokušaja uvođenja konfiskacionih poreza u nizu evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Austriju, Mađarsku, Italiju i Češku.

U Italiji je, na primer, vlada predvođena socijalistima predložila 1919. godine uvođene poreza na vlasništvo, tako što bi sitni posednici plaćali 3,3 odsto od vrednosti svoje imovine, a krupni kapitalisti čak 50 procenata. Taj pokušaj je odmah izazvao paniku na lokalnim berzama i, prema objašnjenju sociologa, ubrzao dolazak fašista na vlast.

Plan austrijske vlade, obnarodovan 1920. godine, da uvede porez na bankarske uloge i drugu imovinu građana, dugo je razmatran i neslavno je okončan tri godine kasnije kada se ta zemlja suočila sa pravim bankrotom državne kase.

Pokušaj američke savezne države Mičigen da u februaru 1933. godine, u četvrtoj godini Velike depresije, uvede slobodne dane (što je protekle sedmice uveo i Kipar) za lokalne banke toliko je uplašio ulagače da su odmah masovno navalili na bankarske šaltere širom SAD, pa je to još više pojačalo ionako veliku ekonomsku krizu.

Jedina uspešna operacija uvođenja konfiskacionog poreza obavljena je u Japanu nakon što je ova zemlja kapitulirala u Drugom svetskom ratu.

Vlada u Tokiju je lako „progurala” porez za lokalne bogataše, koji su proglašeni i glavnim krivcima za to što je „zemalja izlazećeg sunca” gurnuta u ratni vihor, u iznosu od 50 odsto, što je, prema ocenama ekonomista, bila inicijalna kapisla za kasniji brz japanski privredni oporavak.