Izvor: RTS

Papa Benedikt Šesnaesti najavio da se povlači sa funkcije 28. februara zbog toga što više, kako je rekao, nema snage da adekvatno nastavi da obavlja svoju funkciju. Benedikt Šesnaesti je prvi papa posle više stotina godina koji se odlučio na ovakav korak. Papina odluka iznenadila svet.

“Iz tog razloga, potpuno svestan težine mog poteza, svojevoljno objavljujem da se odričem službe biskupa Rimskog i naslednika Svetog Petra”, navodi se u saopštenju.

Papa je rekao je da je svestan da je dužnost koju obavlja u osnovi duhovna i da treba da se sprovodi ne samo rečima i delima nego i molitvama i patnjom, ali da su u današnjem svetu, gde su brze promene, potrebni snaga i duha i tela da bi se propovedalo jevanđelje, i dodao da snaga u njemu poslednjih meseci jenjava “do te mere da mora da prizna svoju nesposobnost da na odgovarajući način ispunjava dužnosti koje su mu poverene”.

Poglavar rimokatoličke crkve je lično najavio povlačenje na latinskom tokom sastanka sa kardinalima i zatražio sazivanje konklave kako bi se izabrao njegov naslednik, prenela je italijanska agencija Ansa.

Iz Vatikana je saopšteno da će papsko mesto ostati upražnjeno do izbora novog pape.

Papin portparol Federiko Lombardi rekao je da Vatikan očekuje da će period između ostavke i izbora novog pape biti “što kraći”.

Za poglavara rimokatoličke crkve izabran je 19. aprila 2005. godine na papskoj konklavi. U katedralu Svetog Marka uselio se 7. maja iste godine.

Benedikt Šesnaesti, odnosno Jozef Racinger, rođen je 16. aprila 1927. godine u Marktlu na Inu u Bavarskoj. Godine 1937. otac mu se penzionisao i preselio u Traunštajn. Sa navršenih 14 godina, 1941. je pristupio Hitlerjugendu, što je bila zakonska obaveza.

Međutim, nije bio posebno aktivan. Sa celim razredom 1943. godine je regrutovan u protivvazdušnu odbranu. Nakon toga je bio na obuci i poslat je u Mađarsku, gde je bio u antitenkovskoj diviziji do novembra 1944. godine.

Dezertirao je krajem aprila ili početkom maja 1945. Bio u Savezničkom logoru za ratne zarobljenike. U junu iste godine pušten je i zajedno sa bratom Georgom upisao se na katolički seminar. Zaređen je 29. juna 1951. godine u Minhenu.

Racinger je bio profesor na Univerzitetu u Bonu od 1959. do 1963, kada je prešao na Univerzitet u Minsteru. Godine 1966. preuzeo je katedru za dogmatsku teologiju na Univerzitetu u Tibingenu, a 1969. se vraća u Bavarsku, na Univerzitet u Regensburgu.

Marta 1977. godine postavljen je za nadbiskupa Minhena i Frajzingam, a juna te godine imenovan je za kardinala. Do Konklave 2005. godine bio je jedan od 14 preostalih kardinala koje je imenovao papa Pavle VI.

Minhensku nadbiskupiju je napustio 1982. godine, a 1993. je postao kardinal Veletri-Senjija. Pet godina kasnije postavljen je za vice dekana Kolegijuma Kardinala, a 2002. godine izabran je za dekana istog tela.

Bio je jedan od najbližih saradnika prethodnog pape. Predsedavao je Papskom Konklavom 2005. godine kada je i izabran za papu.