Izvor: Politika

U ovoj godini će se nastaviti oporavak svetske privrede od najveće krize u novijoj istoriji, ali na dva koloseka. Na onom sporijem biće ekonomski vozovi razvijenih zemalja, dok će na bržem glavna lokomotiva biti ekonomije Kine i Indije, uz Brazil i Rusiju.

Ovo su najnovije procene Međunarodnog monetarnog fonda, po intonaciji nešto optimističkije od prethodnih, iz oktobra prošle godine.

Prema najnovijim „Svetskim ekonomskim izgledima”, globalni rast u ovoj godini iznosiće 4,4 odsto (oktobarska prognoza bila je 4,2). Pogled na 2012. najavljuje 4,5 odsto.

Razvijene ekonomije, sa SAD na čelu, imaće pri tom prosečan rast od samo 2,5 odsto, što je prema analizi MMF-a nedovoljno da popravi loše bilanse nezaposlenosti koje je donela kriza.

Nove, takozvane pomaljajuće ekonomije, porašće dotle za 6,5 odsto. Na čelu će i dalje biti Kina sa stopom od 9,6. Njen glavni partner, SAD, dotle će imati rast od samo tri odsto.

Druga ekonomija po dinamici rasta i ove godine će biti Indija sa 8,5 odsto. Rast će biti solidan i u Rusiji – 4,5 odsto.

U evrozoni rast će biti jedan od najskromnijih: samo 1,5 odsto. Od ovog proseka odskočiće Nemačka sa 2,2 i Francuska sa 1,6, dok će Italija (jedan odsto) i Španija (0,6) biti ispod. Zbivanja na njenoj periferiji ostaju, prema analizi Fonda, jedna od glavnih pretnji ne samo evropskom, nego i globalnom oporavku. „Problemi u Grčkoj, a sada i u Irskoj, aktuelizovali su pitanje održivosti nacionalnih dugova i zdravlja bankarskog sektora u celoj evrozoni, a po svoj prilici i šire”, konstatuje se u izveštaju.

Iznose se i brige zbog činjenice da evropski fond za finansijsku stabilnost, čija je nominalna vrednost 440 milijardi evra, ima efektivni kreditni potencijal koji je upola manji, i koji može da bude sasvim ispražnjen ako bi na dnevni red došlo izbavljenje neke od većih evropskih ekonomija.

Konstatuje se i da je situacija u „regionu evra” otežala pribavljanje novog kapitala. „Manjim i više na domaća tržišta orijentisanim bankama u nekim zemljama je otežan pristup privatnim izvorima”, kaže izveštaj.

Evropskoj uniji je prepisano „rigorozno i uverljivo testiranje otpornosti banaka na stres”, povećanje stabilizacionog fonda, uspostavljanje mehanizama za rešavanje problema u evrozoni i nastavljanje podrške održavanju likvidnosti od strane Evropske centralne banke.

Prognoza za region centralne i istočne Evrope, u koji se smešta i Srbija, jeste rast od 3,6 odsto, veći od proseka evrozone. Ono što brine jeste, međutim, to što je ovaj broj niži od rasta ostvarenog u 2010, koji je iznosio 4,2 odsto.

Prema „Svetskim ekonomskim izgledima” objavljenim u oktobru, prognozirani rast za Srbiju u ovoj godini bio je tri odsto (prema 1,5 koliko je očekivano da bude ostvareno u 2010). Fond nam je 2011. predvideo i nešto manju inflaciju (4,4 odsto) u odnosu na lanjsku (4,6).