ZA ZELENIJI, INKLUZIVNIJI I ODRŽIVI SVET
BUDUĆNOST MEĐUDRŽAVNE SARADNJE  KROZ GLOBALNU RAZVOJNU INICIJATIVU

Izvor: China Daily

Srbija ima jedinstvenu priliku da uskladi svoj put ka Evropskoj uniji sa mogućnostima koje donosi Globalna razvojna inicijativa. Ovakav pristup omogućava Srbiji da postane paradigma savremene multilateralne saradnje gde se globalni ciljevi 21. veka ostvaruju kroz konkretna partnerstva i zajedničku viziju održivosti 

Obeležavanje pete godišnjice Globalne razvojne inicijative 2026. godine nije samo prilika za proslavu jednog diplomatskog uspeha, već i ključni trenutak za dubinsku analizu evolucije globalnog razvoja.  Od kada je predsednik Si Đinping 2021. godine pred Generalnom skupštinom UN predstavio viziju ovog projekta, Inicijativa se utemeljila kao suštinska dopuna Agendi 2030 UN za održivi razvoj.

Globalna razvojna inicijativa nastala je kao direktan odgovor na duboku krizu i sve veći razvojni jaz u svetu, promovišući viziju modernizacije koja nikoga ne izostavlja. Za pet godina, ovaj projekat prešao je put od vizionarske ideje do jednog od najvažnijih globalnih multilateralnih mehanizama za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Prema podacima iz juna 2025. godine, koje je objavio Kineski institut za međunarodne studije, Globalna razvojna inicijativa mobilisala je više od 20 milijardi američkih dolara i pokrenula preko 1.100 projekata u osam ključnih oblasti, uključujući smanjenje siromaštva, bezbednost hrane, odgovor na pandemije, razvojno finansiranje, klimatske promene i zeleni razvoj, industrijalizaciju, digitalnu ekonomiju i povezanost. Snažnu političku podršku Inicijativi daje i „Grupa prijatelja” u Njujorku, koja danas okuplja više od 80 država članica UN, čineći je snažnom platformom za globalno povezivanje.

Ako Globalnu razvojnu inicijativu posmatramo iz analitičkog ugla, ona predstavlja i strateški odgovor na duboke promene u svetskim lancima snabdevanja i potrebu za otvaranjem novih tržišta gde se razvojni ciljevi prepliću sa geopolitičkim interesima. Inicijativa je uspela da redefiniše pojam razvojne pomoći stavljajući akcenat na „praktičnu saradnju”. Dok su tradicionalni zapadni modeli često uslovljeni političkim reformama, Inicijativa se fokusira na izgradnju infrastrukture i tehnoloških kapaciteta. To se ogleda u realizaciji više od 100 projekata u okviru Fonda za globalni razvoj i saradnju Jug–Jug, u oblastima kao što su digitalna povezanost i smanjenje siromaštva. Međutim, za puni uspeh biće neophodno rešiti preostale ključne izazove: pre svega osigurati da zaduživanje siromašnijih zemalja bude održivo na duge staze, uz postizanje veće transparentnosti prilikom odabira i finansiranja projekata kako bi se otklonile sumnje kritičkog dela javnosti.

U današnjem složenom geopolitičkom okruženju, saradnja između Evropske unije i Kine unutar multilateralnih platformi zahteva pre svega pragmatičan pristup.  Evropske države su trenutno pred dvostrukim izazovom: kako da očuvaju ekonomsku konkurentnost, a da istovremeno ubrzaju proces zelene tranzicije.

Upravo je ekologija i zelena tranzicija oblast u kojoj se interesi obe strane najviše preklapaju. Dok Evropa pokazuje snažnu političku volju, Kina poseduje neophodne kapacitete za realizaciju tih ideja.  Liderska pozicija Kine u tehnologijama obnovljive energije poput solarnih panela i vetroturbina, pa sve do litijumskih baterija, služi kao direktna inspiracija za evropske klimatske ciljeve unutar Zelenog dogovora. Kroz Globalnu razvojnu inicijativu, ove dve sile bi mogle zajednički da definišu standarde dekarbonizacije i, uprkos političkim razlikama, podrže očuvanje autoriteta Ujedinjenih nacija. Na taj način, Inicijativa može poslužiti kao most saradnje u zemljama Globalnog juga, gde evropski standardi upravljanja i kineska efikasnost u izgradnji infrastrukture mogu stvoriti sinergiju i otvoriti prostor za trilateralnu saradnju.

Za Srbiju, koja je postala pionir ove inicijative u Centralnoj i Istočnoj Evropi potpisivanjem Memoranduma o razumevanju sa Kineskom agencijom za međunarodnu razvojnu saradnju 18. oktobra 2023. godine, Globalna razvojna inicijativa bi trebalo da predstavlja ključni instrument modernizacije usklađene sa njenim evropskim aspiracijama, ali pre svega u funkciji nacionalnih interesa. Temelji za ovakvu saradnju učvršćeni su tokom posete predsednika Sija 2024. godine, kada su odnosi dve zemlje prerasli nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva i evoluirali u zajednicu sa zajedničkom budućnošću.

Međutim, da bi se mogla smatrati uspešnom, saradnja se mora usmeriti na ključne oblasti koje zahtevaju unapređenje, pre svega u energetskom sektoru. Srbija se trenutno nalazi u presudnoj fazi energetske tranzicije. Prekomerna zavisnost od niskokvalitetnog uglja predstavlja ozbiljan ekološki, ali i ekonomski rizik za zemlju.

Kako se Srbija suočava sa hitnom potrebom za dekarbonizacijom, Globalna razvojna inicijativa pruža idealan okvir za prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Zeleni vodonik, proizveden elektrolizom vode korišćenjem energije vetra i sunca, često se naziva „svetim gralom” čiste energije. Umesto tradicionalnih projekata poput izgradnje novih termoelektrana ili konvencionalnih solarnih parkova, saradnja bi mogla biti usmerena na velike sisteme za skladištenje energije i pilot-postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika. Kinesko liderstvo u ovim tehnologijama nudi Srbiji šansu za brzu dekarbonizaciju, kojom bi ekološka žarišta, poput Obrenovca ili Kostolca, prerasla u moderne centre zelene energije bez ugrožavanja energetske stabilnosti zemlje.

S obzirom na to da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, neophodno je da svaki projekat bude u potpunosti usklađen sa evropskim pravnim tekovinama. Regulatorna harmonizacija ovde nije samo administrativna obaveza, već ključni uslov uspeha, ona podrazumeva strogo poštovanje pravila EU o državnoj pomoći i transparentnosti u javnim nabavkama. Upravo na ovom kompleksnom polju Srbija može da se pozicionira kao svojevrsni „prevodilac” koji spaja kineske razvojne modele sa zahtevnim evropskim standardima. Insistiranjem na ekološkim, društvenim i upravljačkim kriterijumima, osiguravamo da strane investicije ne donesu samo kratkoročni ekonomski skok, već postanu temelj dugoročne stabilnosti i održivog napretka zemlje.

Dostignuća Globalne razvojne inicijative u proteklih pet godina nedvosmisleno potvrđuju da je razvoj jedini siguran put ka trajnoj globalnoj stabilnosti. Odnosi između Kine i evropskih zemalja danas prevazilaze puku trgovinsku razmenu, oni su prerasli u zajedničku odgovornost za održivost cele planete. U tom kontekstu, Srbija može da se pozicionira kao ključni most između Istoka i Zapada, koristeći multilateralne platforme poput ove inicijative za ubrzanje digitalizacije i ekološku obnovu. Objektivna analiza pokazuje da Globalna razvojna inicijativa nudi inkluzivan model modernizacije koji duboko poštuje nacionalni suverenitet, dok istovremeno gradi temelje za zajedničku budućnost čitavog čovečanstva.

Za Srbiju i Kinu, ovaj trenutak predstavlja priliku da saradnju podignu na viši nivo. Budućnost ovog partnerstva ne leži u broju potpisanih sporazuma, već u dubini tehnološkog transfera, zaštiti životne sredine i uključivanju lokalne naučne zajednice. Objektivno posmatrano, Srbija ima jedinstvenu priliku da uskladi svoj put ka Evropskoj uniji sa strateškim razvojnim mogućnostima koje donose projekti kao što je Globalna razvojna inicijativa. Ovakav pristup omogućava Srbiji da kroz transparentno poslovanje, inovacije i etički pristup tehnologiji, postane paradigma savremene multilateralne saradnje gde se globalni ciljevi 21. veka ostvaruju kroz konkretna partnerstva i zajedničku viziju održivosti.

doc. dr Slavica Stamenić Janjić za China Daily
Autor je profesor na Fakultetu diplomatije i bezbednosti Univerziteta Union Nikola Tesla u Beogradu