Izvor: Beta, Tanjug

Predsednik Češke Vaclav Klaus ocenio je da je ideja da Evropska unija krene ka bankarskoj uniji besmislica, a evro ćorsokak kojim će EU ići još godinama.

“Političari u EU su u ćorsokaku, a pokušavaju da njime idu dalje. Nova parola koju su odabrali za put jeste bankarska unija. To je besmisleni pojam koji neko gura, a da uopšte ne zna šta sve može da znači”, kazao je Klaus u razgovoru koji će češki ekonomski magazin Profit objaviti 9. jula.

Po oceni tog najglasnijeg evroskeptika među šefovima država i vlada evropske dvadesetsedmorke, evro jeste ćorsokak, ali može da preživljava još godinama, prenose danas iz intervjua češki mediji.

——

Evroskepticizam raste u Holandiji, zemlji koja je dugo važila za lidera evrozone, jer raste popularnost levičarskih i desničarskih partija koje kritikuju EU.

Holandski poslanici u sredu su se sastali sa premijerom liberala WD Markom Rutom kako bi se definisala pozicija Holandije u Evropi uoči važnog evropskog samita u Briselu, preneo je francuski list “Tribin”.

Međutim, sve velike partije izbegavaju debatu posvećenu Evropi uoči parlamentarnih izbora predviđenih za 12. septembar zbog sve većeg populizma, kako među levicom, tako i desnicom, inspirisanog antievropskim raspoloženjem Holanđana.

Evropa i “diktati iz Brisela” su postali, zajedno sa islamizmom i imigragricijom, centralne teme populističke desnice na čelu sa Partijom za slobodu (PVV), koja je umanjila polarnosti vladajuće desničarske koalicije. PVV predlaže, ništa manje, nego referendum o izlasku iz evrozone, i povratak nacionalne monete gulden.

Doskora marginalna Socijalistička partija (SP) koja je takođe antievropski orjentisana, dobija sve veću popularnost, i prema trenutnim anketama, ona bi mogla dobiti 30 od ukupno 150 poslaničkih mesta u holandskom parlamentu, dok bi PVV mogao imati 23, a liberali WD 28 poslanika.

Holanđani sve manje žele evro zbog njegove rastuće inflacije, ali i “previlikog angažmana” sadašnje holandske vlade u spasavanju Grčke.

Antievropsko raspoloženje među Holanđanima se širi i zbog otvaranja holandskih granica u maju 2008. zemljama članicama EU, što je za posledicu imalo i veliki imigracioni talas Poljaka koji su spremni da prihvate loše plaćane građevinske i fabričke poslove. Ali i evropski propisi nisu po meri većine građana Holandije.

Poslanici pet stranaka potpisali su specijalni sporazum za budžet za 2013, kako bi sprečili snižavanje kreditnog rejtinga Holandije AAA, ugroženog zbog nametanja evropskih normi. Predstavnici ovih stranaka ne žele da kupovna moć građana bude dovedena u pitanje, koja je u ovoj godini porasla za tri odsto, već se zalažu da ona u 2013. poraste za novih četiri odsto.

Potpisnici sporazuma se zalažu da Holandija ne popusti pod pritiskom Brisela koji insistira na reformi tržišta nekretnina u Holandiji kako bi se ukinulo ili smanjilo poresko odbijanje kamatnih stopa na kredite za nekretnine, što je neka vrsta državne subvencije bankama, koja kako jedan broj analitičara smatra, čini Holanđanima kupovinu stanova pristupačnom, zaključuje “Tribin”.