Izvor: Politika

Recesijom načeta četvrta ekonomija evrozone – Španija – ove je sedmice u Argentini dobila „spoljnog neprijatelja”. Kristina Fernandes Kiršner, šefica druge najjače privrede Južne Amerike, poslala je u ponedeljak nacionalnom Kongresu, u kojem njena stranka ima većinu, predlog zakona o nacionalizaciji najveće naftne kompanije u zemlji YPF, u kojoj španski „Repsol” ima udeo od 57,4 odsto.

„Energetika je industrija od nacionalnog interesa. Uprkos bogatim novim nalazištima, YPF nije investirao u proizvodnju, pa je tako lane naterao Argentinu da prvi put u 17 godina postane zavisna od uvoza nafte i gasa. Argentina je sada odlučila da za dobrobit nacije i snižavanja budžetskog deficita taj sektor preuzme iz korporativnih u svoje ruke”, obrazložila je Kiršnerova.

Zvanični Buenos Ajres je španskim menadžerima „Repsola” smesta zabranio pristup kancelarijama YPF-a, obustavio trgovinu njegovim akcijama na domaćoj berzi, i sve poslovne upite usmerio ministarstvu planiranja Argentine, koje, po novom, vodi poslove firme koja pokriva 60 odsto proizvodnje nafte u zemlji.

Britka intervencija argentinske države u areni strateškog privatnog biznisa izazvala je zabrinutost i gnev na Zapadu. Akcije „Repsola” na madridskoj berzi juče su izgubile 8,1 odsto. Španska berza istovremeno je oslabila za 0,82 odsto zbog strepnje investitora oko daljih privrednih i političkih odnosa Argentine sa Španijom, ali i Evropom.

Buduća naftna istraživanja oko (britanskih) Foklanda, nadomak argentinske obale, nedavno su ponovo zaoštrila odnose Buenos Ajresa i Londona. Zvanični Madrid i oštećeni „Repsol” u međuvremenu već prete Argentini, dok španska štampa izvrgava Kristinu Kiršner svakovrsnim porugama.

Madrid će preduzeti jasnu i odlučnu akciju protiv odluke o nacionalizaciji u domenu trgovine, diplomatije, industrije i energije, najavio je juče španski ambasador u Buenos Ajresu. Izvršni direktor „Repsola” proglasio je odluku o nacionalizaciji „nelegalnom i neopravdanom” i najavio međunarodnu arbitražu, uz odštetni zahtev od više od 10,5 milijardi dolara.

Španski levičarski „Publiko” je Kristinu Kiršner juče nazvao „Novom Evitom Peron”. Desničarski španski list „Razon” na naslovnoj strani govori o „prljavom ratu Kristine Kiršner”.

Gospođa Kiršner izgleda ne haje. „Odgovorna sam argentinskom narodu. Ne uzmičem pred pretnjama. Ja sam predsednik države, a ne lopov”, odsekla je ona.

„Madrid i Buenos Ajres razmenjuju sve oštrije poruke. Postoji mogućnost i od prekida diplomatskih odnosa”, preneo je juče Bi-Bi-Si iz Madrida.

Dalji poslovni kurs vodeće naftaške kompanije Argentine je za sada neizvestan. U Buenos Ajresu već kolaju glasine da je nacionalizovani YPF već stupio u pregovore sa kineskim petrokompanijama o novim ulaganjima.

Kineska nacionalna naftaška korporacija je 2009. godine već pregovarala sa Buenos Ajreosom o ulaganjima u YPF, nudeći investicije teške 17 milijardi dolara. Kineski ulazak u YPF bio bi najveći naftaški iskorak azijskog zmaja u Južnu Ameriku, procenjuju berze.