Izvor: NSPM, GR

2012. godine će zona evra u njenom današnjem obliku prestati da postoji. To je rezultat anketiranja istaknutih evropskih ekonomista koje je sprovela agencija Rojters. Ni to nije sve. To što će u najvećim ekonomijama EU, Italiji i Španiji uslediti dugi period teške recesije za eksperte je gotova stvar. Oni se samo bojažljivo nadaju da kriza neće biti globalna.

Temu nastavlja posmatrač Sergej Guk i eksperti – član Nacionalnog bankarskog saveta Pavel Medvedev, šef katedre vrednosnih papira finansijske akademije profesor Boris Rubcov i direktor instituta finansijskih tržišta finansijske akademije profesor Jakov Mirkin.

Nema li u ovoj pesimističnoj prognozi elementa lukavstva? Skrivenog poziva političarima i stanovnicima da se ne opuštaju, i istrpe sve nevolje inače će biti još gore?

Član Nacionalnog bankarskog saveta Pavel Medvedev je raspoložen optimistički smatrajući da će opšti interesi na kraju krajeva savladati nacionalni egoizam Evropljana. I situacija će se poboljšati.

– Poznato je da ljudi vole da prave prognoze. Ova prognoza mi se ne čini verodostojnom. Jasno je da Evropi neće biti lako. I sada se ulažu određeni napori. I to da ih prate protivrečnosti je takođe prirodno: svaka zemlja nastoji da zaštiti svoje interese.

Profesor Boris Rubcov šef katedre vrednosnih papira finansijske akademije smatra upozorenja evropskih kolega sasvim osnovanim. On sumnja da bi bilo pravilno staviti sve dugove u jednu korpu.

– Naravno da postoje osnove za bojazan. Sasvim je moguće da se ista ta zona evra neće sačuvati sledeće godine u današnjem obliku. Ne isključujem ni to da neka od slabih zemalja kao što je na primer Grčka, može da je napusti. Ekonomija EU se razvija dosta sporo. Međutim, to ne daje osnove da se predvidi početak nove velike depresije, uporedive sa depresijom iz tridesetih godina prošlog veka.

Ideju kolektivizacije dugova zemalja zone evra ne smatra plodnom ni direktor instituta finansijskih tržišta finansijske akademije profesor Jakov Mirkin.

– Ma kako da su ih pakovali dugovi svejedno postoje. Jedinstveni evrobondovi su instrument koji može da poveća rizike. Pošto u evrozonu ulaze i dosta prosperirajuće zemlje može nastati situacija kada počne svojevrsno finansijsko inficiranje. Položaj te iste Nemačke može da se znatno pogorša kad se bude našla pod jorganom jedinstvenih evrobondova.

Mere usvojene na nedavnom samitu EU eksperti smatraju korakom u pravilnom pravcu ali zakasnelim i polovičnim. Evropski stabilizacioni fond nije dostigao planirani obim, i izgubljeno je poverenje u lidere evrozone.

Finansijska tržišta su vrlo osetljiva. Gledajući spori tempo realizacije sopstvenih odluka ona su povećala premije rizika Italiji i Španiji do neprihvatljivog nivoa. Sada te zemlje plaćaju kamate za kredite koje su više nego što dobijaju za zajmove koje same daju na primer Grčkoj. A rejtinške agencije su već uzele na nišan kreditni rejting Francuske, pa čak i Nemačke. Ako budu pala ova poslednja utvrđenja, biće konačno narušena ionako krhka stabilnost valutnog saveza. Posledice toga neće se usuditi da predvidi nijedan ozbiljan ekonomista.