Vesti

Petar Iskenderov: U svetu nezadrživo raste protestno raspoloženje

Izvor: Fond strateske kulture

Pretprošli vikend obeležile su masovne akcije antiglobalista. Stotine predstavnika tog pokreta su se okupile u Australiji, u Pertu, gde je održavan samit Britanske zajednice. Prema rečima jednog od organizatora akcije Aleksa Bejnbridža, antiglobalisti se bore „za poštovanje ljudskih prava i očuvanje prirodne sredine, protiv nuklearnog naoružanja i korupcije“. Osim toga, učesnici australijskih manifestacija izrazili su protest protiv rata u Avganistanu, koji traje već više od deset godina, „halapljivosti korporacija“ i sve dublje provalije koja deli bogate i siromašne. [1] Istovremeno su u američkim državama Oregon i Teksas pod parolom, koja je sada postala svetska „Okupiraj Vol Strit“, održane nove protestne akcije.

Kako su tačno konstatovale londonske novine „Observer“, u okviru sadašnjih protesta „pokoljenje koje se borilo protiv rata u Vijetnamu pridružilo se anarhistima i, kao rezultat toga, pokret se svakog dana sve više približava onoj istoj kritičnoj masi“ [2]. Međutim, najveći razmah protestne akcije bi trebalo da dobiju u Francuskoj, gde je 31. oktobra počela serija mera koje su usklađene prema samitu „velikih dvadeset“. Samit je održan u Kanu i vlasti tog francuskog grada su se unapred pripremile za sveobuhvatne vojne akcije.

U čemu je specifičnost pokreta antiglobalista i u čemu su uzroci rastuće snage njihovih akcija? Prihvaćeno je da se istorija pokreta antiglobalista računa od decembra 1999. godine, kada su prvi dobro organizovani i sveobuhvatni protesti protiv novog svetskog finansijskog poretka, održani u toku samita Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu. Januara 2001. godine u brazilskom gradu Port Alegri održan je Svetski socijalni forum na kome se okupilo više od 11.000 delegata iz 122 zemlje sveta, koji je postavio osnove pokreta antiglobalista. Od tada se prilaženjem novih političkih i društvenih pokreta zamah akcija antiglobalista nepokolebljivo povećava. Kako su pokazali nedavni masovni nemiri u Londonu, pod zastavom antiglobalista se sakupljaju predstavnici različitih pokreta – anarhista, nacionalista, lidera etničkih grupacija, članova kriminalnih sindikata. Sadašnja svetska finansijska kriza obogatila je paletu antiglobalista parolom „Okupiraj Vol Strit“ – koja je širokim masama naroda SAD i Evrope, nastradalom zbog socijalno-ekonomskih nevolja, postala vrlo razumljiva. Glavne parole protestnih akcija ostaju zahtevi svih: borba sa nepravednim „novim svetskim poretkom“, svevlašće transkontinentalnih korporacija i finansijskih institucija.

PESIMIZAM U SAD

Jačanje snage i uticaja antiglobalista kao glavnog kanala kojim se izražava društveno nezadovoljstvo, pod uslovom da se tu ne podrazumevaju izbori, takođe svedoči o jačanju protestnog raspoloženja i u Evropi – ono je direktno povezano sa krizom, koju trenutno preživljava čitav sistem svetske bezbednosti. Tendenciju sličnu toj su pre oko dve godine vrlo pronicljivo konstatovali eksperti Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD. U izveštaju koji je objavljen početkom 2009. godine – tačno pred stupanje na dužnost novog predsednika SAD Baraka Obame – eksperti tog saveta su nacrtali pesimističku sliku razvoja događaja u sledećih 15-20 godina. Prognozirajući „fragmentiranje i raspad svetskog poretka na regionalne i druge blokove“, eksperti predviđaju „dolazak ere usporavanja tempa ekonomskog razvoja i globalizacije, manje efikasnih dejstava pri rešavanju međunarodnih problema (kao što je promena klime i bezbednost u obezbeđivanju energije), kao i potencijalni rast političke nestabilnosti“. [3]

Pritom, najvažniju liniju preloma u svetskom društvenom razvoju veći broj eksperata crta između SAD i Evrope. Poznati američki politikolog Robert Kagan čak tvrdi da je svest političkog establišmenta Evrope previše zaronila u „paranoidnu konspirološku formu antiamerikanizma“, tako da se evropski establišment jednostavno trese od toga koliko ne voli SAD“. [4]

Primedbe američkih eksperata su delimično tačne, mada ne prikazuju potpunu istinu. Ne kažu da je deo istine u tome da su upravo SAD i njeni najbliži saveznici svojim jednostranim dejstvima u poslednjoj deceniji pomogli pomenuti „raspad svetskog poretka“ i protiv sebe mobilisali milione antiglobalista. Jer upravo na granici prošlog i ovog veka osnove svetske bezbednosti, formulisane prema rezultatima Drugog svetskog rata, prema kojima glavnu ulogu ima UN, sudarile su se sa najvećim izazovom. Agresija NATO na Jugoslaviju, vojna operacija SAD i njenih saveznika u Avganistanu i, na kraju, američko-britanski rat u Iraku su pomerili akcente u globalnoj politici i zakonomerno izazvali stvaranje jake opozicije od najrazličitijih slojeva stanovništva. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 2003. godine tadašnji američki državni sekretar Kolin Pauel je do krajnosti otvoreno objavio glavni postulat Vašingtona u svetskim poslovima: „suvereno pravo da se koristi vojna sila“ u trenutku i u obliku kada SAD nađu za shodno.[5] Nije čudno da je anketa koju je napravio američki „Tajm“ pokazala da 80 odsto anketiranih u Evropi smatra da glavnu pretnju miru i bezbednosti predstavljaju SAD. [6] Uostalom, i u susednoj Kanadi više od 36 odsto upitanih su za izvor najveće pretnje miru označili Ameriku u poređenju sa 21 odsto onih koji su rekli da je to Al Kaida, 17 odsto Irak i 14 odsto Kina. [7] A nedelju dana pre pomenutog Davoskog foruma služba tog foruma izvršila je svoje sociološko anketiranje. Rezultati su pokazali da apsolutna većina anketiranih veruje samo liderima nevladinih organizacija. Zatim, redom od većeg ka manjem, predstavnicima UN, religioznim organizacijama i tek posle njih šefovima zemalja Zapadne Evrope, upravama poslovne strukture, saradnicima korporacija. Na kraju spiska sa ogromnim zaostatkom našla se vlada SAD. [8] Od tada u svetu nezadrživo raste protestno raspoloženje, tako da nije čudno što sadašnje akcije antiglobalista sadrže u sebi antiamerički podtekst.

NATO BRANI SVETSKI POREDAK

Međutim antiglobalistički pokret ima ne samo američke već i posebne evropske korene. Evropsko društvo je sve umornije od postojećih političkih modela, u okviru kojih na vlasti jedna drugu redovno smenjuju jedne te iste političke partije, koje se jedna od druge ne razlikuju ni programima ni stvarnim delovanjem. A iznad svega toga se nadvila mašinerija Evropske unije. Iako se pokazala kao nesposobna i za regulisanje regionalnih konflikta i za sprečavanje finansijske krize, ona ipak redovno radi „potreba Evrope“ izvlači milijarde iz džepova poreskih obveznika.

Isti karakter ima i delatnost još jedne brane novog svetskog poretka – Severnoatlantske alijanse. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je 27. oktobra na međunarodnoj konferenciji u Berlinu potvrdio da će se njegova organizacija i ubuduće truditi da svoje političke ciljeve ostvari putem sile. „Postoji doba kada, da bi postigle legitimne političke ciljeve, naše operacije moraju da sadrže promišljeno korišćenje kaznene snage. To je jaka snaga“, izjavio je on. Rasmusen je takođe obećao da će „pitanja očuvanja naše principijelne snage“ biti u žiži pažnje samita NATO u Čikagu u maju 2012, što će omogućiti Severnoatlantskoj alijansi da postane „još odlučnija i još sposobnija za dejstva, a iznutra još čvršća“. [9]

Jasno je da ovakvi stavovi znače nameru natovaca da nastave spisak vojnih operacija, započet još u prvoj polovini 90-tih godina 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije, najpre u Bosni i Hercegovini. Te operacije nisu išle samo suprotno normama međunarodnog prava već su bile bazirane na lažnim premisama i otvorenim falsifikatima. Kako je na prezentaciji u okviru nevladine organizacije Istorijski projekat Srebrenica, održanoj ovih dana u Beogradu, pošteno izjavio Edvard Herman, američki ekspert i koautor (zajedno sa Noamom Čomskim) istraživanja o ulozi „propagandnog modela“ u radu medija SAD – „pokolj u Srebrenici“ postao je propagandni poen za SAD i saveznike u NATO“, zahvaljujući kome je osmišljena ne samo moralna osnova za demonizaciju i kažnjavanje Srba već je i probijen put za „humanitarne intervencije“ u Avganistanu, Iraku, Somaliji, Libiji, a u budućnosti i za još mnoge regione. [10] A to opet dozvoljava da se prognozira jačanje antiameričkog raspoloženja u svetu pod parolom antiglobalizma i drugih radikalnih pokreta.

_________

Napomene:

[1] AFP 280720 GMT OCT 11.
[2] The Observer, 08.10.2011.
[3] Mir posle krizisa. Globalьnыe tendencii – 2025: menяющiйsя mir. Doklad Nacionalьnogo razvedыvatelьnogo soveta SŠA. M., 2009. S.179 (Svet posle krize. Globalne tendencije – 2025: svet koji se menja. Izveštaj Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD).
[4] The Washington Post Weekly, 10. 02. 2003.
[5] The New York Times, 27.01.2003.
[6] Homskiй N. Gegemoniя ili borьba za vыživanie: stremlenie SŠA k mirovomu gospodstvu. M., 2007. C.68. (Hegemonija ili borba za preživljavanje: težnja SAD da zagospodari svetom).
[7] Tam že. S.67-68. (Ibid.)
[8] The Financial Times, 15.01.2003.
[9] http://www.nato.int/cps/en/natolive/opinions_79949.htm
[10] Naučno razaranje propagandnih laži. Beograd, 28. oktobra (SRNA).

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom