Izvor: Politika

Samit EU u poljskom Sopotu, posvećen pitanjima posleratne obnove Libije, pretvorio se u evroameričku svađu. Šefovi ključnih obaveštajno bezbednosnih resora, iza zatvorenih vrata, i šefovi diplomatija Starog kontinenta na javnoj sceni, prebaci su vladama SAD i Velike Britanije da su godinama „radili iza leđa prijateljima“ (evropskim saveznicima na kontinentalnoj strani Lamanša) – podstičući Gadafijev o(p)stanak na vlasti.

Klica razdora ubačena je među učesnike samita posredstvom vodećih medija. „Njujork tajms“ i „Vol strit džornal“ u SAD, londonski „Indipendent“ i hamburški „Špigl“ na Starom kontinentu, opisali su dimenziju dugogodišnje saradnje Vašingtona, Londona i Tripolija. Objašnjenje u lako razumljivom stilu ponudio je „Njujork tajms“: okosnica saradnje bila je bazirana na pristanku Gadafija da za obaveštajne službe SAD i Ujedinjenog kraljevstva organizuje saslušanja, kaže se terorista. Za uzvrat, Gadafiju su preko agenata britanskog MI6 dostavljani podaci o ključnim ličnostima i planovima libijske opozicije.

„Da vodeće obaveštajne službe Zapada nisu precizno informisale Gadafija – do prevrata bi došlo sredinom minule decenije“, ističe se u internom cirkularu nemačke obaveštajne službe (BND).

U izveštaju ograničenom broju saradnika, BND se pozvao i na poreklo 89 pitanja CIA, propisanih Gadafijevim islednicima, u skladu sa standardima Lenglija. (Postojanje 89 pitanja potvrdili su „Njujok tajms“ i „Vol strit džornal“ – objašnjavajući da su pronađena u dokumentima bivšeg šefa libijskih obaveštajaca Muse Kuse).

U internom pismu BND-a, međutim, ukazuje se na ,nemačko poreklo’: „Nije tačno da su pitanja oformili naši stručnjaci, na osnovu iskustava stečenih na terenu (Avganistan, Jemen, Saudijska Arabija, Jordan, Sirija). Reč je o materijalu koji je sticajem okolnosti dospeo u ruke atlantskih rođaka. Preveden je i prilagođen potrebama.“

Daleko od očiju svetske javnosti, ozloglašeni Gadafijevi „inkvizitori“ navodno su bili efikasniji – i od američkih kolega u Gvantanamu.

„Njujork tajms“ tvrdi: „Imamo dokumente o osam (sprovedenih) transporta zatočenika iz SAD u Libiju…“ U komentaru se dodaje: „Zauzvrat je britanski MI6, primera radi, dostavljao Tripoliju liste dnevnih aktivnosti Gadafijevih protivnika koji su uživali politički azil u Engleskoj…“

Nastanak, dimenzija i intenzitet saradnje opisani su u priručniku za diskusiju obaveštajnih stručnjaka starog kontinenta, na nedavnom sastanku u Vojnoj školi u Parizu (neformalno sastajalište šefova i bezbednosnih rukovodilaca u nadležnim resorima). Prema tom dokumentu, saradnja između Tripolija, Vašingtona i Londona otpočeta je 2004. godine, pošto se Gadafi javno odrekao nauma da proizvodi oružje za masovno uništenje. Gadafi je bio dobrodošao Zapadu u trenutku kada su u svetsku javnost procurele vesti o mučenjima u tajnim zatvorima CIA. Paralelno sa razvojem saradnje, na angloameričkoj strani (ostali Evropljani su bili isključeni iz ,informativnog kružoka’) stasao je britanski plan da se uz pomoć Gadafijevih protivnika koji su imali azil u Engleskoj i SAD oformi novi, Londonu i Lengliju odani pokret: „Britanci i Amerikanci su preusmerili postojeći pokret otpora u novi, a pri tom su se ,otarasili’ nepodobnih, starih lidera pokreta, odali ih Gadafiju“, objasnio je izvor u bavarskom Pulahu (selo u blizini Minhena, gde se nalazi jedno od dva sedišta BND-a) za „Politiku“.

Ni jedna od umešanih američkih službi nije opovrgnula navode. U ime Britanca, ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg indirektno je potvrdio tačnost navoda, prebacujući odgovornost na prethodnike u resoru: „Mogao bih samo da komentarišem postupke prethodnika, a moja saznanja su tu ograničena. Dugoročna politika britanske vlade, osim toga, jeste takva da se ne komentarišu obaveštajna pitanja, ni odgovarajući postupci nadležnih.“