Izvor: NSPM, Goran Vujević

Prava slika o stanju u redovima pobunjenika izbila je u javnost ubistvom bivšeg glavnokomandujućeg generala libijskih pobunjenika Abdula Fataha Junisa, koji je najverovatnije ubijen po nalogu predsednika tzv. prelaznog pobunjeničkog veća Mustafe Abdule DŽalila.[1] Interesantno je da je to isto “prelazno veće” Britanija nedavno priznala kao legitimnu, tobože prelaznu, vlast u Libiji.

Telo generala Junisa, koji je komandovao separatistima, pronađeno je oko četrdeset kilometara od Bengazija, glavnog uporišta pobunjenika. On je ubijen nakon što je pozvan na sud kako bi se izjasnio o optužbama da još uvek sarađuje sa libijskom Vladom Moamera Gadafija. Najverovatniji nalogodavac ubistva, Mustafa DŽalil, nekada je bio libijski ministar pravde koji je na smrt osudio doktora koji je po nacionalnosti bio Palestinac, kao i medicinske sestre iz Bugarske koje su navodno zarazile decu virusom AIDS-a.

Činjenica je da ubistvo generala Jusufa neće proći nekažnjeno od strane pripadnika njegovog sopstvenog plemena koji su sada željni osvete. I više od toga, ovo najverovatnije predstavlja uvod u veliki raskol među pobunjenicima koji su pokazali da nisu u stanju da, čak ni uz svakodnevnu podršku NATO-a, poraze regularne jedinice libijske vojske koje su ostale odane vlasti u Tripoliju. Da je situacija za pobunjenike sve teža pokazuje i haos koji je zavladao na ulicama Bengazija nakon ubistva generala Jusufa. “Nakon jučerašnjeg ubistva vojnog komandanta separatista, u Bengaziju je zavladao haos, prenose agencije. Članovi plemena kojem je pripadao ubijeni general podigli su ustanak protiv separatističkih vlasti. Naoružani vatrenim oružjem došli su do hotela Tibesti, u kojem je smešteno tzv. Prelazno veće, otvorili vatru i sukobili se sa čuvarima. Članovi nekoliko plemena pridružili su se plemenu ubijenog generala i sve je veći broj nezadovoljnika separatističkom vladom. Očevici iz Bengazija javili su da su članovi tzv. Prelaznog veća evakuisani iz Bengazija na sigurnija mesta zbog straha od osvete.”[2]

Osim toga, u Bengaziju su istaknute zelene zastave države Libije što dovoljno govori o tome da pobunjenici nemaju podršku ni celokupnog stanovništva njihovog glavnog uporišta Bengazija.[3] Uprkos tome što je pomenuti DŽalil izjavio kako je uhapšen vođa grupe koja navodno stoji iza ubistva generala Jusufa, koji je pre nego što je prešao na stranu pobunjenika (koji su odgovorni za brojne zločine nad zarobljenim vojnicima regularne libijske armije) bio ministar unutrašnjih poslova Libije,[4] pitanje koje se sada neumitno nameće glasi: na koji način će se održati kakva takva kohezija među pobunjeničkim redovima koji su prilikom svojih borbenih akcija i ranije pokazali da im nedostaje disciplina, uprkos stranim instruktorima?

Ove činjenice dovoljno govore koga zapravo to Zapad podržava i koga priznaje za “legitimnu vladu” Libije, te se postavlja pitanje da li su Rusija i Kina znale da će se NATO avantura u Libiji završiti neuspehom? Ukoliko se to desi, a sva je prilika da pobunjenici niti imaju dovoljno snage niti su jedinstveni, što je pokazalo Jusufovo ubistvo, da osvoje Tripoli i zbace Moamera Gadafija sa vlasti, to će značiti ne samo da je NATO izgubio na bojnom polju već i da više nema, što je mnogo važnije, poziciju najmoćnije vojne organizacije na svetu. Na NATO se, ukoliko njihov scenario ne uspe u Libiji, više ne može sa istom ozbiljnošću računati na međunarodnoj sceni. “Ugled“ NATO-a je već dovoljno poljuljan u Gruziji – u ratu u kome je Alijansa bila na strani gruzijskog predsednika Sakašvilija, koji je želeo da Južnu Osetiju vojnom operacijom vrati pod kontrolu vlasti u Tbilisiju.

U međuvremenu, glavni oslonac i kamen temeljac NATO-a, SAD se suočavaju sa ogromnom finansijskom krizom koja preti da trenutno najmoćniju državu sveta dovede do tehničkog bankrotstva[5] – što bi običnim jezikom značilo da Sjedinjene Države više neće biti u stanju da budu barjaktar NATO-a i glavni svetski policajac sa isključivim pravom nametanja volje “neposlušnim državama” (kao što je to bilo 1999. godine). Ove činjenice će samo dodatno ojačati međunarodnu poziciju i ugled Rusije i Kine, što su bez sumnje stratezi ovih država i predvideli. Ovo će označiti prekretnicu na međunarodnoj sceni i sasvim novi raspored moći u globalnom smislu.

Kao što prenosi sajt Istina o Libiji strani mediji su već imali priliku da se uvere u to da pobunjenici nisu nikakva grupica nenaoružanih civila, jer svakoga dana izlaze priče o zločinima koje su počinili nad libijskim vojnicima. Činjenica jeste da je Gadafijeva pozicija sve jača a da pobunjenici – koji su i sami nejedinstveni – neće moći da računaju na beskonačnu pomoć NATO avijacije. Osim toga, danas se i Norveška povukla iz akcija bombardovanja Libije, što po sebi govori i o nejedinstvu u NATO-u. Britanski analitičar Kreg Marej izjavio je da je “Obama napravio mudar politički potez ubijajući Osamu bin Ladena, te tako prikrio bedni neuspeh okupacije Avganistana. Možemo očekivati da će sad pokušati slično u Libiji – atentat na Gadafija ili možda neki drugi radikalni pokušaj spasavanja iz ovog poniženja”.[6]

[1] http://istinaolibiji.com/iz-minute-u-minutu/929-saznajemo-u-podrucju-al-katareh-pronadeno-tijelo-ubijenog-separatistickog-komandanta.html
[2] http://istinaolibiji.com/iz-minute-u-minutu/928-nakon-ubistva-abdel-fattaha-younisa-clanovi-tzv-prijelaznog-vijeca-u-strahu-bjeze-iz-bengazija.html
[3] http://istinaolibiji.com/libija/373-video-zastave-u-bengaziju.html
[4] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=29&nav_id=528526
[5] http://edition.cnn.com/2011/POLITICS/07/29/debt.talks/index.html
[6] http://istinaolibiji.com/iz-minute-u-minutu/920-libijska-vojska-kontrolise-sada-20-vise-teritorije-nego-na-pocetku.html