Izvor: Politika
SAD nisu više u „globalnom ratu protiv terora”, sudeći po upravo objavljenoj antiterorističkoj strategiji, konciznom dokumentu od 16 strana na memorandumu Bele kuće, sa potpisom Baraka Obame. Umesto toga, „rat” se nastavlja samo protiv konkretne pretnje koju predstavljaju Al Kaida, njene filijale i sledbenici.
Nova strategija zamenjuje Bušovu iz 2006, kojoj se zamera da je bila „preširoka” i nedovoljno fokusirana na to da se porazi glavna pretnja Americi oličena u organizaciji Osame bin Ladena i njenim regionalnim partnerima u Avganistanu, Pakistanu, Jemenu i severnoj Africi.
U tom kontekstu dokument konstatuje da je likvidacija vođe Al Kaide „strateški međaš”, ali ne i kraj te terorističke centrale niti američkih napora da je potpuno onesposobi i rasturi.
Obaminu strategiju, koja se u praksi razrađuje još od početka njegovog mandata, obrazložio je u sredu Džon Brenan, njegov glavni savetnik za antiterorizam, u 35-minutnom izlaganju na tribini vašingtonskog Univerziteta „Džon Hopkins”. Ono što je tom prilikom precizirao bila je upravo „preciznost”– „laserski” udari po terorističkim liderima, uz pomoć nove i sve više korišćene tehnologije „dronova”, bespilotnih aviona koji se navode iz posebnog štaba CIA na periferiji Vašingtona.
Kako to izgleda u praksi upravo je potvrđeno navođenom raketom iz jednog „drona” koja je za manje od 24 sata od okončanja velikog talibanskog prepada na poznati kabulski hotel likvidirala drugog u komandnoj hijerarhiji „Hakani mreže”, zajedno sa nekoliko saboraca.
Štab NATO-a je već u prvim satima posle obračuna sa diverzantima u kabulskom „Interkontinentalu” za suorganizatora, pored talibana, optužio i ovu ekstremističku grupaciju čije je sedište u Pakistanu, što unosi novi elemenat nepoverenja u već prilično zategnute odnose između Vašingtona i Islamabada, s obzirom na ranije dokaze da „Hakani mreža” uživa zaštitu vojne obaveštajne službe Pakistana.
Akcija je izvedena na avganistanskoj strani pograničnog područja, a slučajnom ili nekom drugom podudarnošću, u isto vreme, nekoliko hiljada kilometara južnije, u Somaliji, drugi „dron” je za metu imao dvojicu lidera lokalne filijale Al Kaide. Rezultati ovog raketiranja nisu međutim predočeni.
Somalija je tako, pored Avganistana, Pakistana, Libije, Iraka i Jemena, postala šesta zemlja u kojoj SAD koriste avione-robote za uklanjanje terorističkih vođa.
Ove dve akcije su bile rečita ilustracija strategije koja, po rečima Džona Brenana, „ne zahteva globalni rat, ali traži fokus prema određenim regionima”. Obamin savetnik je inače bio sasvim direktan kad je na jedno studentsko pitanje odgovorio da se namerno više ne koristi formulacija „globalni rat protiv terora” – „jer smo u ratu sa Al Kaidom”.
Dok je Brenan govorio u „Džonu Hopkinsu”, sa druge elitne visokoškolske ustanove Amerike, iz Instituta za međunarodne studije Univerziteta Braun, obelodanjeni su nalazi studije o materijalnim i humanitarnim bilansima američkih ratova protiv terorizma pokrenutih posle 11. septembra 2001, spektakularne diverzije Al Kaide u Njujorku i Vašingtonu.
Po tamošnjoj studiji, vojne ekspedicije SAD u Avganistanu i Iraku, uz prateće mere zaštite koje su preduzimane drugde i kod kuće, koštale su mnogo više nego što se zvanično iznosi, a ukupni saldo će nadmašiti svotu koja je potrošena za američko učešće u Drugom svetskom ratu!
Dok je Kongres dosad odobrio 1,3 biliona (hiljada milijardi) za finansiranje dva rata koji još traju, Institut Braun je u njihov troškovnik uključio i kamate (pošto se oba finansiraju isključivo zaduživanjem), kao i izdatke za unutrašnje antiterorističko obezbeđenje. Sa tim, dosadašnji račun iznosi između 2,3 i 2,7 biliona.
Pošto se podrazumeva da će koštati i privođenje kraju ratnih operacija (u Iraku je još 50.000 američkih vojnika, a povlačenje iz Avganistana će biti dovršeno tek krajem 2014.), kao i pare za socijalno zbrinjavanje ratnih veterana i invalida, SAD će sve to platiti sa između 3,7 i 4,4 biliona dolara, što je oko trećina njenog bruto nacionalnog proizvoda.
Računice o ceni ratova, koje pokazuju da je ona trostruko veća od zvanične, iznošene su i ranije. Jedna od najubedljivijih je ona koju su 2008. sačinili ekonomisti sa Harvarda Linda Balas i nobelovac Džozef Štiglic, po kojima je finansijski bilans američkih ratova u ovom veku iznosio tri biliona.
Prema podacima Budžetske kancelarije Kongresa, američko učešće u Drugom svetskom ratu koštalo je 4,1 bilion (u današnjim dolarima). Odustajanje od „globalnog rata protiv terora” zato je prećutno priznanje da njegova cena nije opravdana i da Amerika, čije fiskalne prilike nisu nimalo sjajne, više sebi ne može da ga priušti. Nova antiteroristička strategija zbog toga može da se uzme i kao dokaz da je pretnja Al Kaide sa istim rezultatom mogla da bude obuzdavana i drugačije i jeftinije.