Izvor: Fakti

Samo po sebi nominovanje 69-godišnjeg Trampa za predsedničkog kandidata republikanaca (pod parolom „Učinimo Ameriku ponovo velikom!“) u leto 2015-te malo koga je začudilo.

Mnoge je začudilo što je tajkun Tramp, „težak“ gotovo devet milijardi dolara, za muzičku temu svoje izborne kampanje izabrao protestnu pesmu Nila Janga Rockin’ in the Free World, koja šiba poroke američkog društva. Ali, upravo su oni – protestno biračko telo, tiha većina, poniženi i uvređeni Amerikanci – na kraju glasali za Trampa.

Za potkovane i pažljive analitičare zbivanja u Americi pobeda Donalda Trampa bila je predvidljiva. Međutim, teško da je iko od nas očekivao da će Trampova revolucija početi tako naglo.

Već sledećeg dana nakon inauguracije Trampa, sa sajta Bele kuće uklonjena je stranica podrške LGBT zajednici, čime je novi predsednik potvrdio svoju privrženost tradicionalnim vrednostima zdravog dela Amerike.

A kroz dva dana Tramp se pojavio u sedištu CIA u Lengliju kako bi je upozorio: ne sme biti nikakve pomoći zločinačkoj terorističkoj organizaciji Islamska država, koju su stvorili, kako je izjavljivao sam Tramp tokom izborne kampanje, njegov prethodnik Barak Obama i njegova konkurentkinja Hilari Klinton. Sada će SAD početi da se ozbiljno bore protiv terorizma na Bliskom Istoku, što neće biti moguće bez vojne saradnje s Rusijom.

Sledeći korak je bilo poništavanje prilično mutnih Obaminih „dostignuća“: zdravstvenog osiguranja Obamacare i Transpacifičkog partnerstva (TTP).

Uveren sam da je bilo i mnogo drugih odluka za koje još uvek ne znamo. I sve to samo tokom prva četiri dana Trampovog boravka u Ovalnom kabinetu! Međutim, svaka akcija je jednaka reakciji. Tako je, šta da se radi?!

Demokrate i establišment Republikanske partije u Kongresu, koji su takođe učinili sve da Tramp ne bude izabran, započinju kontrarevoluciju.

Senator-demokrata Edvard Marki i kongresmen Ted Liu podneli su u Kongresu predlog zakona o ograničavanju prvog nuklearnog napada. Autori zakonskog predloga ističu da je nakon stupanja na dužnost predsednika SAD Donalda Trampa problem nuklearnog oružja postao aktuelniji, zato što prema postojećem zakonodavstvu predsednik Sjedinjenih Država „ima pravo da započne nuklearni rat u svakom trenutku“.

Senator Marki se pozvao na to da je Donald Tramp navodno jednom izjavio da će razmotriti izvođenje nuklearnog napada na teroriste.

Očigledno izvrtanje!

Zaista, u decembru prošle godine, nakon što je već izabran, Tramp je napisao na Tviteru: „SAD treba u značajnoj meri da jačaju i šire svoje nuklearne mogućnosti sve dok ne shvati šta su to nuklearne bojeve glave“. Kasnije je njegov portparol Džejson Miler izjavio da je Donald Tramp imao u vidu pretnju širenja nuklearnog oružja i neophodnost da se ona spreči.

Osim toga, autori nacrta zakona otvoreno krše Ustav SAD. Konkretno – član 2. (stav 2.), koji nedvosmisleno proglašava predsednika zemlje „vrhovnim komandantom armije i ratne mornarice“.

Zakonski predlog teško da će dobiti većinu u Kongresu. Ali, čak i ako se takvo čudo dogodi, zakon neće proći jer ga neće potpisati – ko? tako je! – predsednik SAD i vrhovni komandant armije i ratne mornarice.

Ali, očigledno je da kontrarevolucija već traje. Uveren sam da ćemo veoma skoro videti kudikamo ozbiljnije pokušaje ograničavanja Trampovih ovlašćenja. Ono što će ustinu biti interesantno – tek počinje!

Aleksandar Dormin, doktor pravnih nauka

—————-

Bivši predsednik SAD Barak Obama – iako od njegovog napuštanja Bele kuće nisu prošle ni pune dve nedelje – može se lako odlučiti da svom nasledniku, Donaldu Trampu, „uputi odlučni izazov“ – objavila je telekompanija Fox News.

Pritom je ukazala da Obama, u suštini, čeka za to povoljan momenat i dodala: „Obama i njegov tim uopšte ne isključuju mogućnost da narednih meseci izazovu Trampa. Sve je već rešeno, razmatra se samo pitanje: kako to izvesti. U Obaminom okruženju se jedino strahuje da bi njegov prerani nastup protiv Trampa imao smanjeni efekat. Obamin tim ne želi da eks-predsednik postane lice protesta protiv Trampove politike“.

Obama je Trampov kurs već kritikovao. Učinio je to u minuli ponedeljak, ali Fox naglašava da se trudio da ne nastupi direktno protiv.

Učinio je to u formi obraćanja učesnicima protesta koje je – kako je preneo njegov portparol Kevin Luis – ovako pohvalio: „Nastupi građana koji realizuju svoje ustavno pravo da se okupljaju i samoorganizuju i da se ponašaju tako da ih predstavnici vlasti čuju – to je upravo ono računamo da gledamo kada dođu u pitanje američke vrednosti. Predsednik Obama se suštinski ne slaže sa diskriminacijom ljudi prema religioznoj pripadnosti.“

Nejasno je da li Obama i njegov „tim“ stoje iza namere demokrata u Senatu SAD da spreče izbor Trampovog kandidata za člana Vrhovnog suda Nila Gorsača. Možda još i ne stoje, ali je činjenica da je njegova kandidatura postala svojevrsno bojno polje svega što oličavaju Obama i Hilari Klinton protiv Trampa. Ništa povodom Gorsača (49) i njegove kandidature nije slučajno.

On je doktorirao pravo na Harvardu, a studirao je zajedno sa Obamom u vreme čije vlasti je prvo bio zamenik državnog tužioca. Međutim, Gorsač je – za razliku od Obame – zaštitnik verskih sloboda, a uzburkao je duhove kada je stao na stranu vlasnika supermarketa Hobby Lobby koji su odbili da svojim saradnicama plaćaju abortuse.

Demokrate su već „skočile na noge“, sa namerom da spreče izbor Gorsača. Međutim, Tramp je odmah pokazao da nema nameru da uzmiče.

Izjavio je da će od lidera republikanaca u Senatu SAD – Miča Mekonela – zatražiti da „preduzme krajnje mere“: „Ako Gorsač ne dobije potrebnih 60 glasova, Miču ću reći: „Ako možeš, pođi na krajnje mere“. Naravno, to će zavisiti od njega, ali ću mu to sugerisati. Imam u vidu promenu procedure glasanja, tako da Gorsač bude izabran za sudiju Vrhovnog suda prostom većinom glasova“.