Izvor: Tanjug, Politika

Barak Obama je doputovao u istorijsku posetu Kubi, otvarajući novo poglavlje u odnosima dve zemlje posle višedecenijskog animoziteta, a agencija AP javlja da među zvaničnicima koji su dočekali američkog predsednika nije bio kubanski lider Raul Kastro.

Predsednički avion sleteo je na međunarodni aerodrom u Havani „Hose Marti” po kišovitom danu.

Tamo su ga dočekali kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodriges, najviši američki diplomata na Kubi Džefri DeLorentis sa supugom, kubanski ambasador u SAD Hose Kabanas, kao i dvojica kubanskih zvaničnika zaduženih za odnose sa Amerikom – Žozefina Vilad i Gustavo Mačin.

AP napominje da Obamu na aerodromu nije dočekao kubanski predsednik Raul Kastro, dodajući da on često pozdravlja svetske zvaničnike po sletanju na aerodrom.

Odmah po sletanju u Havanu, Obama je na Tviteru napisao „What’s up Cuba”.

Uoči Obaminog dolaska u Havanu, kubanska policija uhapsila je pedesetak osoba koje su protestovali protiv komunističke vlade na Kubi.

Demonstracije ispred jedne crkve gde se okupljaju svake nedelje, organizovala grupa „Dame u belom”, koju čine udovice bivših političkih zatvorenika na Kubi.

U Havani je uoči posete raspoređeno jako obezbeđenje policije pod punom opremom, fasade na zgradama su obnovljene, a putari su asfaltirali ulice duž kojih su postavljene američke zastave i poruke dobrodošlice, uz mnogobrojne postere na kojima se Obama nalazi pored kubanskog predsednika Raula Kastra, prenosi Rojters.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je, uoči današnjih razgovora sa kubanskim liderom Raulom Kastrom u Havani, da očekuje promene na Kubi.

Obama, koji je juče doputovao u Havanu sa porodicom, prvi je predsednik koji posećuje Kubu u poslednjih 88 godina.

„Ovde će se dogoditi promene i mislim da to Raul Kastro razume”, rekao je Obama za Ej-Bi-Si (ABC), priznavši da se to neće desiti „preko noći”.

Obama je podsetio da je već došlo do ponovnog otvaranja ambasade i da, iako između SAD i Kube i dalje postoje značajna neslaganja oko pitanja ljudskih prava i sloboda na Kubi, obe zemlje osećaju da će „sada pojačati napore za većim promenama”.

Poseta Kubi, prva u koju jedan predsednik SAD dolazi u poslednjih 88 godina, bila je nezamisliva dok se on nije sa Kastrom u decembru 2014. godine saglasio da okonča situaciju koja je počele kada je kubanskom revolucijom zbačena proamerička vlada 1959.

Otkad su se približile, dve strane su obnovile diplomatske veze, potpisale trgovinske sporazume o telekomunikacijama i avionskim linijama i proširile saradnju u oblasti sprovođenja zakona i zaštite prirodne sredine.

Ostaju, međutim, značajna razmimoilaženja između njih, pre svega 54-godišnji ekonomski embargo nad Kubom, čije je ukidanje Obama tražio od Kongresa, ali su njegove napore blokirali republikanci.

Kuba se žali i na „kontinuiranu okupaciju” pomorske baze u zalivu Gvantanamo, za šta je Obama rekao da neće biti tema razgovora, a uz to je tu i američka podrška disidentima i antikomunističkim radio i TV programima.

Verovatno će najviše pažnje privući Obamin govor koji će u utorak biti prenošen uživo na kubanskoj televiziji, kada će se on sastati i sa disidentima i prisustvovati bejzbol utakmici između kubanskog nacionalnog tima i ekipe iz američke Tampe.

Obama namerava da istorijsku posetu Kubi iskoristi da pojača svoje napore u cilju daljeg obnavljanja odnosa posle pola veka, navodi AP, prenosi Tanjug.

Iako njegova poseta budi optimizam u Havani, siromašni slojevi kubanskog stanovništva nisu baš sjajno raspoloženi, pošto se osećaju zapostavljenim usred rastuće nejednakosti i porasta cena.

Obamina politika je fokusirana pre svega na mali, ali rastući privatni sektor na Kubi, omogućivši prodaju poljoprivredne i građevinske opreme nedržavnim preduzećima, pri čemu zaposleni u privatnom sektoru već uživaju prednosti tih mera, dok mnoge kategorije kubanskog stanovništva i dalje s malim zaradama jedva sklapaju kraj sa krajem, zaključuje Rojters.