Izvor: Vesti

U Beloj kući se pitaju da li će Evropljani slediti rusko vođstvo u Siriji. Naime, samit “Normandijske četvorke” u Parizu, posvećen rešavanju krize u Ukrajini, odvijao se u senci događaja u Siriji, u kojoj je ruska vojna intervencija sve iznenadila.

Pitanje koje je sve zanimalo uoči sastanka u Parizu je u kojoj meri sirijska kriza utiče na rešavanje krize u Ukrajini i u kojoj meri se pozicija Evropljana razlikuje od pozicije Amerike kada je u pitanju uloga Rusije u Siriji.

Mogućnost približavanje ključnih evropskih zemalja ruskoj poziciji i podrška njenim akcijama u Siriji plaši Vašington, što objašnjava i silinu propagandnog rata koji vodi protiv Moskve.

SAD su bile protiv toga da se u Parizu uopšte razgovara o Siriji. Američki ministar odbrane, Ešton Karter, rekao je uoči skupa “četvorke“ (Francuska, Rusija, Nemačka i Ukrajina) da SAD odvajaju razgovore o Siriji od onih o Ukrajini.

Pokušaj Amerikanaca da odvrate Evropljane da razgovaraju sa Putinom o Siriji je propao, jer je pitanje Sirije i približavanja pozicija ključnih evropskih aktera i Rusije bila glavna tema u Parizu. O tome su razgovarali ruski predsednik Vladimir Putin i Fransoa Oland uoči sastanka sa ostalim učesnicima mirovnog procesa u vezi sa Ukrajinom, poznatog kao Minsk 2, baš kao što je o Siriji bilo reči i na sastanku ruskog i američkog predsednika na marginama samita Ujedinjenih nacija u Njujorku početkom nedelje.

U toku su intenzivne diplomatske aktivnosti zapadnih lidera i Moskve koja je postala nezaobilazni akter u rešavanju sirijske krize. Kao i u drugim pitanjima spoljne politike, EU nema zajedničku poziciju kada je reč o ruskom predlogu o međunarodnoj koaliciji za rešavanje krize u Siriji.

Francuska je od početka rata u Siriji zauzela ratoboran stav i u leto 2013. godine bila spremna da bombarduje svoj bivši protektorat kako bi srušila predsednika Bašara el Asada i na vlast dovela predstavnike opozicije koje je finansirala i naoružavala. Moskva se tome suprotstavila. Zato Pariz sa rezervom gleda na ulogu Rusije i nastavlja da insistira na Asadovom odlasku.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je nakon razgovora u Parizu stavila do znanja da je Rusija nezaobilazni partner u rešavanju krize u Siriji, pored SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije i glavnih regionalnih aktera, Saudijske Arabije i Irana. Pre nje je italijanski premijer Mateo Renci pozvao zapadne lidere da prihvate ulogu Rusije u Siriji.

Merkelova smatra da je u Siriji neophodna vojna akcija, ali da bez političkog procesa nema rešenja, kao i da u pregovorima o političkom rešenju u Siriji moraju da budu uključeni i predstavnici sirijskog režima, što je pozicija koju brani Rusija. Ovoj poziciji približio se i britanski premijer Dejvid Kameron koji je uoči samita UN sugerisao da se njegova Vlada ne protivi ideji da Asad ima ulogu u prelaznoj sirijskoj Vladi.

U Beloj kući se zato pitaju da li će Evropljani da slede rusko vođstvo u Siriji.

Nakon što su se vojne akcije koalicije koju predvode SAD pokazale neuspešnim, što je dovelo do širenja Islamske države i izbegličkog talasa koji je stigao do Evrope, unutar Evropske unije jača uverenje da bi inicijativa Rusije u saradnji sa režimom u Damasku mogla da da rezultate i da zaustavi priliv migranata. U Vašingtonu strahuju da će to udaljiti Evropu od SAD i marginalizovati američku ulogu na Bliskom istoku.

Ishod rata koji se vodi u Siriji i oko Sirije zavisiće od toga da li će EU biti u stanju da se odbrani od američkog pritiska da ne sarađuje sa Rusijom. Od toga će zavisiti i ishod mirovnog procesa o Ukrajini, kao i ukidanje sankcija Evropske unije Rusiji.