Izvor: Fakti

Američko-evropska neslaganja rastu, što se pokazalo ne samo u „skandalu sa dizelom“ i koncernom Volkswagen u SAD, nego i u pitanjima globalnog upravljanja.

Kancelarka Nemačke, Angela Merkel, poziva da se reformiše Savet Bezbednosti OUN, povezujući svoju inicijativu sa neophodnim antikriznim merama na Bliskom i Srednjem Istoku.

Predsednik Brazila, Dilma Rusef, premijer Indije Narendra Modi i japanski šef kabineta ministra, Šinzo Abe, podržavaju Berlin u nastojanju da se revidira politička arhitektura koja je oblikovana na kraju Drugog svetskog rata.

Radi toga je 25. septembra na marginama Generalne Skupštine održan samit lidera Indije, Japana, Brazila i Savezne Republike Nemačke, koji je nemačka redakcija časopisa The Local nazvala okupljanjem Velike četvorke (G4).

Učesnici tog sastanka svečano su proglasili sebe za „legalne kandidate“ za stalne članove SB OUN-a i ukazali na nameru da dobiju pravo veta.

The Local piše da se bitka pojačava, navodeći: „Ranije, 14 septembra, Generalna Skupština OUN-a odobrila je tekst za pregovore o reformi Saveta bezbednosti, ali su Kina, Rusija i SAD odbile da podrže ovu inicijativu“.

Evo kako Merkel, Abe, Modi i Rusef argumentuju svoje stavove u zajedničkom saopštenju o rezultatima G4: „Danas je više nego ikada potrebna reprezentativna i efikasna uloga Saveta bezbednosti UN radi rešenja globalnih konflikata i kriza, koji su se pojavili tokom poslednjih godina“.

Moskva ne krije da će se prošireni spisak stalnih članica Saveta bezbednosti UN negativno odraziti na rad nadnacionalne institucije. O tome je još 1. avgusta govorio stalni predstavnik RF u OUN, Vitalij Čurkin. „U početku je u sastavu SB bilo 11 zemalja, uključujući pet stalnih članica. Kasnije je broj stalnih članica ostao nepromenjen, ali broj zemalja je povećan na 15. A sada se govori o tome da Savet bezbednosti treba da ima više članova da bi bio efikasniji i reprezentativniji. Ipak, ovde želim da se ogradim: naravno, Savet bezbednosti UN biće reprezentativniji ako se proširi njegovo članstvo, ali sigurno neće i efikasniji“ -izjavio je ruski diplomata u intervjuu za TASS.

U Berlinu je njegova poruka ignorisana. Zato je u svom govoru na 70. zasedanju Generalne Skupštine predsednik Rusije, Vladimir Putin, morao da naglasi: „Organizacija ujedinjenih nacija je – struktura koja nema premca po legitimnosti, reprezentativnosti i univerzalnosti“.

Šef ruske države jasno je istakao da se u Savetu bezbednosti pravo veta uvek primenjivalo, „njega su koristile i Sjedinjene Američke Države, i Velika Britanija, i Francuska, i Kina, i Sovjetski Savez, a kasnije Rusija. To je potpuno prirodno za tako raznoliku i reprezentativnu organizaciju“ – zaključio je Putin.

Predsednik SAD Barak Obama podržava pozicije Moskve o očuvanju statusa-kvo u SB OUN-a, zaklanjajući se antiruskim klišeom tipa „aneksije Krima“. Glavni signal je: „Mi želimo da Rusija bude jaka, da bude zainteresovana da zajedno sa nama radi na učvršćivanju čitavog međunarodnog sistema“.

Uprkos saopštenju da podržavaju inicijativu G4, teško da su Velika Britanija i Francuska rade zbližavanju Moskve i Vašingtona, koje se ispoljilo tokom poslednjih događaja na sirijskoj ratnoj sceni, kada je državni sekretar Džon Keri pozvao Rusiju da „koordinira delovanje“ u zajedničkoj borbi sa Islamskom državom.

Fransoa Oland odlučio je da pokaže „političku darežljivost“ i izjasnio se za proširenje sastava SB OUN „radi rešavanja konflikata“. Međutim, sledeća teza Pariza sve to briše.

„Veto – nije pravo na blokiranje, nego pravo na delovanje“, – rekao je Oland i pozvao da se veto ne koristi u slučajevima kada se očituju masovne surovosti.

Jasan je smisao poruke, posebno u svetlu bombardovanja pozicija Islamske države u Siriji, na koja su se Francuzi odvažili 27. septembra. Ponašanje oružanih snaga Francuske, njen premijer Manuel Vals objasnio je kao „ciljeve samoodbrane“, kao da se više niko ne seća retorike Nikolasa Sarkozija 2011. godine. Tada se Pariz borio za nanošenje avio-udara po Libiji, pozivajući se na doktrinu OUN-a „Obaveze odbrane“ (R2P).

Nakon što je režim Muamera Gadafija likvidiran, ispostavilo se da su kadrove „masovnih represija“ u libijskoj džamahiriji montirali najbolji režiseri.

Zar Pariz računa na to da će Moskva dozvoliti da se to isto učini sa Bašarom Asadom?

Da bi procenili dublje tokove igre u vezi sa reformom SB UN-a osvrnućemo se na memoare Kertisa Ruzvelta, unuka Franklina Ruzvelta. Evo citata: „Britanci i Amerikanci različito su gledali na posleratni poredak u svetu. London je želeo da obnovi Britansku imperiju. Amerikancima je bilo važno da uvuku Sovjetski Savez u rat sa Japanom posle poraza Nemačke i da obezbede puno učešće SSSR-a u Organizaciji ujedinjenih nacija“.

Ako zamenimo „London“ „Berlinom“, a umesto „Britanske imperije“ uzmemo „Nemački rajh“, dobićemo interesantnu sliku u kojoj nas logika Putina i Obame dovodi do analogije sa postupcima Staljina i Ruzvelta iz vremena Drugog svetskog rata. Na kraju su SSSR i SAD,zajedno sa Kinom, na sve načine odbacivali planove Velike Britanije o uključivanju Francuske u sastav stalnih članica Saveta Bezbednosti.

Sećajući se kako je general de Gol preko londonske kancelarije emitovao Bi-bi-si u Francuskoj, u lobiranju Engleza Moskva i Vašington su uvideli težnju da se pred neminovnim jačanjem Sovjetske Rusije i Amerike nekako uredi Zapadna Evropa.

Nije slučajno Ruzvelt nazivao francuskog generala „hirovitom nevestom“ i predlagao Čerčilu da ga pošalje „kao guvernera na Madagaskar“.

De Gol će se kasnije u svojim memoarima osvetiti Ruzveltu, napisavši: „Oduševljene svojim sopstvenim bogatstvom, osećajući da njihova dinamičnost više ne može da nađe potrebnu primenu unutar zemlje i goreći od želje da pomažu siromašnim i ugnjetavanim u svakom kutku zemljine kugle, Sjedinjene Države predale su se svojoj sklonosti ka intervencijama, pod čijom se koprenom skrivala instiktivna želja za dominacijom. Predsednik Ruzvelet prvenstveno je izražavao upravo takvu tendenciju. Prema tome, on je učinio sve da njegova zemlja učestvuje u svetkom sukobu. On je ispunjavao svoju predodređenost i žurio je da je ispuni pošto mu je smrt već sugerisala tajnu vest o sebi. Od tada, otkad je Amerika ušla u rat, Ruzvelt misli da će svet biti američki svet, da upravo njemu pripada pravo da diktira uslove za organizaciju ovog sveta (kurziv je moj – S. C.)“.

Sedamdeset godina posle prvog saziva Generalne Skupštine, Merkelova merka za sebe ulogu Čerčila. Istina, ovoga puta ulog je veći.

Umesto podeljene Evrope, izrasla je Evropska unija sa stanovništvom od pet stotina miliona ljudi, ima i jedinstvenu valutu koja predstavlja globalizovanu varijantu dojč-marke. Nemci pokušavaju da uključivanjem u dijalog Indije, Japana i Brazila naprave ravnotežu prema SAD, Rusiji i Kini, a Tokio hrli u svetsku politiku i odustaje od pacifističkih ograničenja za Odbrambene snage, koje su projektovane posleratnim Ustavom.

Nju Delhi i na platformi OUN postupa energično. Po rečima pres-sekretara MIP-a Indije, Vikasa Svarupa, reforma OUN-a neće se ograničiti promenama u Savetu Bezbednosti, već će se dotaći i druge nadnacionalne institucije, a aludirao je time na reformu Međunarodnog monetarnog fonda, koja je dugo očekivana u Aziji.

„Sastav SB OUN-a samo jednom je proširen u periodu od 1963. do 1965. Tada je doneta rezolucija prema kojoj je povećan broj članica Saveta koje nisu stalne – sa 11 na 15 zemalja. Tada je u sastavu OUN-a bila 51 zemlja, a sada ih je 193. To nam daje osećaj da Savet Bezbednosti-2015 odražava geopolitičku realnost 1945., a ne XXI veka“- citirao je ministra tv kanal IBN Live.

Rusija podržava podneske Indije i Brazila za stalne članice SB OUN-a, što je već saopštio ministar inostranih poslova, Sergej Lavrov. Sem toga, na Smolenskom trgu ne zaboravljaju ni predstavljanje Afrike u Savetu Bezbednosti.

Druga stvar su – Nemačka i Japan. Može li se Moskva pouzdati u Berlin i Tokio u situaciji kad Nemci patroliraju vazdušni prostor Letonije, Litvanije i Estonije u punoj borbenoj opremi i zatvaraju oči pred fašističkom politikom lokalnih etnokratija i kijevskog režima, a Japanci su daleko od priznavanja granica utvrđenih na Jalti i u Potsdamu?

Retoričko pitanje: šta će nastati – globalni rajh 2. ili koncert velikih sila?

Ko će pobediti?