Izvor: FSK

Poslednjih godina je u mnogim zemljama aktiviran proces istiskivanja gotovinskih novčanica (papirnih apoena i sitnine) bezgotovinskim. Na Zapadu danas gotovina u ukupnoj masi novca učestvuje sa oko 10%, a u zemljama u razvoju – sa oko 15%[1].

Razlozi zbog kojih zemlje uvode bezgotovinski način plaćanja su dobro poznati. Na prvom mestu je argument da prelaz na bezgotovinsko plaćanje omogućuje da se izleče mnoge rane savremenog društva (širenje droge, terorizam, trgovina ljudima, organizovana prestupnost, korupcija). Stvarno, korišćenje „prljave“ gotovine prestupnicima obezbeđuje anonimnost. Na gotovini se zasniva i „siva“ ekonomija, čija je suština izbegavanje oporezivanja. Po procenama, troškovi u vezi sa proizvodnjom, prometom i uništenjem papirnih novčanica za društvo su vrlo opterećujući. Oni iznose minimalno 1% BDP-a. Posebno se izdvaja ekološki aspekt: uništenjem papirnih novčanica metodom paljenja, u atmosferu odlazi otrovni dioksin. I poslednja grupa argumenata u korist bezgotovinskog obračuna je povezana sa korišću koju od toga imaju ljudi: oni ne dodiruju papir zaražen mikrobima, izbegavaju rizik da izgube novac; obračun u radnjama i drugim trgovinskim tačkama zahteva manje vremena i sl.

Vlade mnogih zemalja Zapada donose različite zakone koji vode istiskivanju gotovine iz opticaja. Najpre, postavlja se limit za novčani iznos u operacijama, u kojima se gotovina koristi. Na primer, u Španiji i Francuskoj se planira da to bude 1.000 evra. U Italiji je limit već sada 1.000 evra. Država propisima određuje i druge aspekte operacija stanovnika koji koriste gotovinu. U toj istoj Francuskoj za nedelju dana jedna osoba može da potroši maksimalno 3.000 evra gotovine. Sa računa može da se skine, a da to ne izazove stalnu pažnju kontrolnih organa, samo 10.000 evra, a novac bez lične karte može da se menja do 1.000 evra. Takva plaćanja vlada strogo kontroliše.

Svoj doprinos daju i banke. Neke jednostavno objavljuju da prekidaju sve operacije sa gotovinom. Druge određuju visoke provizije za svoje usluge (recimo – doznačavanje novca) ukoliko klijent plaća u gotovini. Jedan svež primer: u aprilu ove godine je najveća američka banka Chase (poslovna jedinica JP. Morgan Chase & Co.) ograničila korišćenje gotovine. Klijentima je poslala cirkulare da ne mogu da koriste gotovinu za plaćanje dugovanja po kreditima, hipoteci, kreditima za automobile, i ne mogu da u akcionarske investicione fondove unose gotovinu. I ono što je stvarno začuđujuće: banka odbija da čuva gotovinu u sefovima ukoliko to nije novac koji ima kolekcionarsku vrednost. Po uputstvima banaka je moguće da se u sefovima drži oružje, ali gotovina – ne!

Ima zemalja u kojima su se u borbu sa gotovinom uključile kompanije koje prevoze putnike. Na primer, u Švedskoj putnik ne može prevoz autobusom da plati u gotovini. Nudi mu se da unapred kupi kartu i plati je gotovinom, ili da je plati preko mobilnog telefona.

U Nemačkoj kampanju za oslobađanje od gotovine vodi ekonomista Piter Bofinger. Vodi je pod zastavom borbe protiv droge, „sivog“ tržišta radne snage, za povećanje procenta sakupljenih poreza. Vrlo su aktivne grupe koje agituju za bezgotovinu i u Švedskoj. Tu možemo da navedemo ime Bjorna Ulveusa, jednog od učesnika legendarne švedske grupe ABBA. On je borbu sa gotovinom počeo od kase muzeja ABBA u Štokholmu. Karte su prodavane samo licima koja poseduju plastične kartice. „Danas su to kartice, smartfoni, a već sutra će se pronaći nešto mnogo savršenije“ – ubeđen je Bjorn.

Stvarno, pojavljuje se gomila pronalazaka. U Švedskoj se pojavila prodavnica, prva na svetu, gde se kupovina plaća zamahom ruke. Sve se zasniva na korišćenju aparata koji skenira crtež vena. Kažu da je taj aparat pronašao švedski student kome je dosadilo da u prodavnicama čeka po redovima. Neki novinar je za tu radnju rekao: kupac plaća sopstvenom krvlju.

Svake godine se učešće gotovine u plaćanjima građana praktično u svim zemljama smanjuje. U SAD negotovinska plaćanja zauzimaju 80% od svih finansijskih transakcija, ali američko tržište se i dalje oslobađa gotovine. Britanski savet za platne sisteme je tu nedavno izjavio da će 2015.godina biti prva kada će broj i vrednost bezgotovinskih transakcija u zemlji biti veća od broja i vrednosti gotovinskih.

Lideri u istiskivanju gotovine su skandinavske zemlje – Danska, Norveška, Švedska i Finska. U tim zemljama plastične bankarske kartice više ne predstavljaju najsavremeniju tehnologiju za bezgotovinsko plaćanje. U Danskoj, na primer, jedna trećina Danaca koristi sistem MobilePay koji je u smartfone ugradila Danske bank, i koji služi za slanje doznaka i plaćanja u prodavnicama. Najveću aktivnost u borbi sa gotovinom ispoljavaju Šveđani. Operacije sa gotovinom u Švedskoj iznose ukupno 3%[2]. Upoređenja radi: u Evropi je taj pokazatelj otprilike tri puta veći, a u SAD on iznosi 7%. Manje od Šveđana učešće gotovine je samo u Južnoj Koreji; tamo ono, prema podacima World Payments Report iznosi 2%.

Postoji mnogo indirektnih znakova da kampanju na aktivnom istiskivanju gotovine stimulišu „gazde novca“ – bankari. Šta će im to? Razloga ima više.

Prvo, u svetu finansija već odavno postoji tendencija smanjenja kamata u aktivnim (kreditnim) i pasivnim (depozitarnim) operacijama banaka. Posle finansijske krize 2007. – 2009. kamatne stope po depozitima su počele jednostavno da stižu do minusa. Kod takvog položaja stvari kod ljudi nestaje stimulans za poveravanje novca bankama. Tako se sve češće bira gotovina kao način štednje i sakupljanja novca. A prelazak na 100% bezgotovinski sistem bankare obezbeđuje od bekstva klijenata i obezbeđuje vođenje finansija uz „bankarsko kmetstvo“.

Drugo – bezgotovinski novac je novac koji bankari prave od vazduha. U svim zemljama sredstvo plaćanja je gotovina koju emituju centralne banke zemalja. Klijenti donose gotovinu, kako to nalažu zakoni, u depozit, a banke na svaki dolar (funtu, franak i t.d.) takvog novca puštaju u obliku kredita nekoliko dolara (funti, franaka, i t.d.). To lažno obrtanje novca je postalo posebno jako još u 19. veku. Suština tog prevarantskog sistema se otkriva tek kada dođe do bankarskih kriza, kada klijenti „navaljuju“ na banke, zahtevajući da im se njihov zakonit novac vrati, koga u bankama ili uopšte nema, ili nema dovoljno za sve klijente. U udžbenicima ekonomije taj oblik se naziva „nepotpuna obezbeđenost bankarskih obaveza“. Očigledno je da što je manje učešće gotovine u ukupnoj količini novčane mase u zemlji, to je više kod privatnih banaka mogućnosti da novac prave od vazduha.

Treće, cilj „gazda novca“ (tj. bankara svetskog kalibra, pre svega glavnih akcionara Sistema federalnih rezervi SAD) predstavlja – apsolutna vlast. Prelazak na novčani sistem koji se zasniva isključivo na bezgotovini će da znači stvaranje svetskog koncentracionog logora. Sve operacije sa bezgotovinom će se naći pod elektronskom kapom. Položaj stanovnika koji imaju račune za bezgotovinski novac će da određuje njihovo ponašanje, čak i način razmišljanja. Ukoliko kod „građana“ bude dolazilo do „otstupanja“ u ponašanju i mišljenju od normi koje su napravile „gazde“, račun takve osobe će se jednostavno blokirati, što će za nju značiti jednostavno – smrtnu presudu. Sistem 100% bezgotovine je bankarski koncentracioni logor u kome će ljude na onaj svet slati bez streljanja i gasnih komora.

Prisetimo se događaja od 11.09 2001. U suštini – on je predstavljao dobro pripremljenu provokaciju neophodnu zae objavljivanje „svetskog rata sa terorizmom“. Danas i slepac vidi da je „rat protiv terorizma“ samo paravan za opravdanje politike Vašingtona koja je usmerena na destabilizaciju situacije u različitim delovima sveta. Sadašnja kampanja u korist 100% bezgotovinskog poslovanja sa novcem pripada upravo tome. Ona je deo globalnog projekta „gazda novca“ na izgradnji bankarskog koncentracionog logora.

O sistemu bankarskog koncentracionog logora je još pre 100 godina pisao socijalista Rudolf Gilferding. Buduće uređenje je nazvao „finansijskim kapitalizmom“, „bankarskim kapitalizmom“, „organizovanim kapitalizmom“. A sam Gilferding je takvo uređenje ocenjivao pozitivno, jer je mislio da će ono omogućiti da se zaustave poroci tradicionalnog kapitalizma – ratovi, krize, revolucije. Jer će se, mislio je, banke od komercijalnih organizacija pretvarati u institucije za „kontrolu i knjigovodstvo“. Pa šta, prelazak na 100-procentno bezgotovinsko novčano funkcionisanje stvarno će omogućiti da se organizuju „efikasna kontrola i knjigovodstvo“. U koncentracionim logorima se bez toga ne može!

Temu koju je započeo Rudolf Gilferding je u naše vreme nastavio Džon Koleman u svojoj knjizi «Komitet 300» koja je podigla veliku buku. On je manje optimističan od austrijskog socijaliste prošlog veka. Koleman smatra da jedan od glavnih zadataka «gazda novca» predstavlja istrebljenje nekoliko milijardi «viška» ljudi na planeti. Bankarski koncentracioni logor može da bude idealno sredstvo za rešavanje tog zadatka.

* * *

P.S. ovaj članak je već bio napisan kada sam pročitao saopštenje o planiranom tajnom savetovanju na kome će učestvovati predstavnici Evropske centralne banke, Federalnog sistema rezervi SAD, centralnih švajcarskih i danskih banaka. Vest je objavio ekonomista Martin Armstrong, koji je već predskazao mnoge krize, između ostalog i tehnički bankrot Rusije 1998. godine, tako da se on smatra za dobro informisanog stručnjaka[3]. Svetske agencije novosti u vezi sa tim događajem čuvaju kao potpunu tajnu, a informaciju o njoj šire samo blogeri[4]. Savetovanje će biti posvećeno samo jednom pitanju – potpunom zaustavljanju gotovinskog novčanog prometa i potpunom prelasku na vangotovinski elektronski novac koji isključuje svaku anonimnost operacija i poslovanja. Armstrong čak navodi neke detalje budućeg savetovanja: „Kenet Rogof sa Harvardskog univerziteta i glavni ekonomista grupe Citigroup Vilem Bujter se kod centralnih banaka zalažu za zaštitu ideje o potpunoj likvidaciji gotovinskog novca, kako apsolutno ništa ne bi moglo da se kupi ili proda bez dozvole vlade. Martin Armstrong je tu ideju nazvao kao još jedan korak prema likvidaciji poslednjih ekonomskih sloboda i uvođenju ekonomskog totalitarizma.

[1] Upoređenja radi – u Rusiji je na nivou 25%. Postoje zemlje gde je taj pokazatelj još veći. Na primer, u Jermeniji je preko 40%.
[2] politrussia.com
[3] armstrongeconomics.com
[4] Pogl. Na pr.: Paul Joseph Watson. Secret Meeting in London to «End Cash». Central banks aim to institute „governmental approval“ for all purchases and sales (May 27, 2015)