Izvor: Tanjug

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. Džozef Štiglic ponovo je doveo u pitanje strategiju Berlina u grčkoj krizi i pozvao na premodeliranje međunarodnog finansijskog sistema.

Neumorni pristalica drugačijeg ekonomskog koncepta, Amerikanac Stiglic u interviju za francuski list “Liberasion”, koji je dao u glavnom gradu Etopije gde se održava treća Međunarodna konferencija o finasiranju zemalja u razvoju, izneo svoj stav o dogovoru o novom planu pomoći Grčkoj.

Bivši čelnik Svetske banke smatra da je “neviđena glupost” uporno nametanje, kako kaže, kontraproduktivnih, neefikasnih modela za rešavanje grčke krize, kao što je uporno insistiranje na tome da Grčka do 2018. svede budžetski deficit na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Stiglic smatra da će to još više produbiti ekonomsku krizu u toj zemlji, čiji je BDP pao za 25 odsto u proteklih pet godina.

“Usput, ne znam nijedan primer ekonomske krize koja je stvorena na tako smišljen način, a koja bi mogla da ima tako nesagledive humanitarne posledice, što je dodatna ponižavajuća okolnost”, smatra nekadašnji šef ekonomskog kabineta bivšeg američkog predsednika Bila Klintona.

Stiglic predlaže restruktuiranje grčkog duga, ili još bolje, njegov otpis.

Ali, prema njegovim rečima, Nemačka ne želi da čuje ni za jedno ni za drugo, već se deklarativno zalaže za oporavak Grčke a na drugoj strani sprovodi politiku i nameće program koji Grke još jače gura da padnu na kolena.

“Zadiranje u suverenitet zemlje kakva je Grčka i diktat koji joj se nameće – veoma su opasni. Grčki građani su izabrali vladu koja se zalagala za prekid mera štednje. Na referendumu su se izjasnili protiv plana pomoći koji im nameće još oštrije mere štednje”, podseća Stiglic.

“A evo sada, zbog slepila (EU), seče se grana na kojoj sedi grčka vlada i natura joj se uprkos svemu novi paket”, dodao je on.

Eminentni ekonomista smatra da se na prošlost zaboravalja, što je svojevrsna hipokrizija i nedostatak saosećajnosti.

“Nemačka svoj ekonomski oporavak i privredni rast duguje jedino velikom otpisu nezapamćeno visokog duga 1953. godine. Takođe treba da bude svesna posledica katastrofalnih dugovanja od potpisivanja Versajskog sporazuma 1919. Ona nije naučila ništa o saosećanju ni stradanju iz ta dva ključna perioda sopstvene istorije”, kaže on.

Stiglic smatra da jedino solidarnost može spasiti evrozonu, na šta Nemačka, kako navodi, očigledno nije spremna.

“Ne bih voleo da budem član kluba čiji lider ne pokazuje smisao ni za ekonomiju, ni za solidarnost, ni za saosećajnost”, dodao je on, i zaključio da je potreban snažan politički pokret koji će se suprostavi takvoj politici “inače će neminovno doći do raspada evrozone”.