Izvor: Altermainstreaminfo, (N.Babić)

Proteklih godina se često govori o „balkanizaciji“ suverenih zemalja. Libija, Sirija i Irak su samo neke od njih, a kao razlozi se navode nepravedno nametnute kolonijalne granice, različite etno-religijske grupe koje su prisiljene živeti u tim veštačkim granicama, sektaški sukobi i slično. Najčešće takve ideje dolaze od strane američkih stratega, koji su ujedno jedini krivci za probleme zemalja koje danas potresaju etnički i sektaški sukobi. Po mnogima je problem najlakše rešiti na način da se preseče „gordijev čvor“ i na razvalinama starih stvore nove države.

Amerika je još uvek velika svetska supersila i carstvo koje može nametati ovakva rešenja. Međutim, što kada bi netko spomenuo „balkanizaciju Amerike“ i kao rešenje unutrašnjih problema u toj zemlji predložio „Razjedinjene Američke Države“? Netko će reći „kako se radi o fantapolitici“. No, da li je baš tako? Kao što je rekao francuski ekonomista, pisac i državni službenik Jacques Attali: „Nijedno carstvo, čak i ako izgleda večno, ne može trajati zauvek!“

Iako već godinama mnogi govore o skorom padu Sjedinjenih Država, propasti i dekadenciji, multipolarnom svetu i tako dalje, ta je zemlja još uvek svetska supersila, čak i s dolarom koji gubi određene prednosti u odnosu na ostale svetske valute. Međutim, isto tako postoje brojni signali koji upućuju da se carstvu i američkom režimu ipak bliži kraj.

Uzmimo najnoviju vest da su SAD odlučile zatvoriti svoju istorijsku bazu u Jemenu i povući vojno osoblje, uključujući specijalne snage i diplomatsko osoblje, zbog sve većeg nasilja između šiitskih Houthi milicija, militanata jemenske Al Qaede i vladinih snaga. Treba reći da su se američki vojnici sve do sada uvek povlačili na kraju sukoba, a ne u vreme eskalacije. Još više čudi da je evakuisan kontigent u Jemenu koji direktno nadzire strateški važan Adenski moreuz. Ovakvo nešto je pre nekoliko godina bilo nezamislivo i Washington bi svim silama branio svoje interese. Dakle, ista ona vojska koja je godinama čekala bilo kakav izgovor i naredbu za intervenciju bilo gde u svetu sada je pobegla.

No, ovo je samo vrh ledenog brega, koji ispod krije nagomilani javni dug, etničke i socijalne napetosti u samoj Americi, privredne teškoće i niz drugih unutrašnjih problema, što su sve znakovi propadanja jedne velesile.

Koji su očigledni znaci slabljenja Sjedinjenih Država? Na primer, predsednik Obama je potpuno nevažan i nemoćan s Kongresom u rukama republikanaca. Institucionalna pat-pozicija je vrlo ozbiljna i već je u ovom mandatu jednom dovela do gašenja rada vlade (tzv. „shutdown“), a sve bi se opet moglo dogoditi u septembru ove godine. Tada bi blokada mogla potrajati do 2016, kada se održavaju izbori za novog predsednika. Tu je i poniženje američkog predsednika od strane izraleskog premijera Netanyahua, koji je govorio u Kongresu bez da se susreo s Obamom.

Potom kriza u odnosima s ključnim saveznicima, kao što su Saudijska Arabija, Turska i Katar, a čini se i da zahlađuju odnosi s Izraelom, kao i brojnim čelnicima zemalja Evropske unije.

U svetu financija Washington gubi svoj najmoćniji instrument: uticaj MMF-a i Svetske banke, a za sve je „kriva“ Kina koja stvara paralelnu globalnu finansijsku instituciju i kojoj se pridružuju brojni američki saveznici. Ne treba posebno spominjati gubitke zbog odustajanja od dolara u bilateralnoj trgovini, posebno među zemljama Azije, što je opet zajednički dugoročni plan Kine i Rusije.

Američka administracija se pokazala nesposobnom da se suoči s izazovima u spoljnoj politici, što se posebno videlo u haosu Bliskog istoka i nemoći kada je u pitanju Rusija Vladimira Putina.

Unutar vlastitih granica se Amerika suočava s porastom kriminala, ali je za vladu najveći izazov pobuna koja je započela u avgustu prošle godine u Fergusonu (Missouri). Naime, nakon što je policajac Darren Wilson (belac-28) potpuno nepotrebno ustrelio mladog Afroamerikanca Michaela Browna, širom Amerike je počeo talas protesta koji su često prerastali u sukobe s policijom, a situacija se nije smirila sve do danas. Napetosti između američke policije, Nacionalne garde i Afroamerikanaca, te ostalih koji ne žele živeti u policijskoj državi su za Washington nerešiv problem.

Kao da nema dovoljno problema, pre nekoliko dana su se u Americi pojavili naoružani crnački odredi. U Austinu (Texas) su pripadnici streljačkog kluba „Huey P Newton Gun Club“ marširali kroz centar grada i zaustavili se s dugim oružjem ispred zgrade Savezne državne uprave Texasa (Texas Capitol). Klub je dobio ime po saosnivaču stranke „Crne pantere“, a svi su članovi nadahnuti njegovim likom i delom, što priznaje i pripadnik kluba Erick Khafre.

“Crne pantere” u Americi povezuju s ekstremističkim taktikama borbe, ali Khafre je rekao „kako njegova grupa nije zainteresovana za nasilje“.

„Mi smo zainteresovani za to da ljude naučimo što su njihova prava i želimo braniti svoju zajednicu. Solidarni smo sa svim ljudima koji su marširali i protiv policijskog terora“, rekao je Khafre.

Međutim, desničarski konzervativni list Conservative Tribune ovako opisuje okupljanje sledbenika „Crnih pantera“:

„Marširali su prema Texas Capitolu, nosili dugo oružje i neprobojne prsluke. Reč je o članovima Crnih pantera koji su pozvali na ubistvo policajaca. “Svinja je svinja, a jedina dobra svinja je mrtva svinja” i “Oink, oink, Bang! Bang “. To su samo neki od brojnih opscenih napjeva demonstranata koji su podstrekivali na ubijanje policajaca. Događaj koji se dogodio u ponedeljak tokom mimohoda na kojem se promoviše pravo nošenja oružja. No, demonstranti nisu bili tamo kako bi pokazali svoju ljubav prema oružju, nego da podstaknu strah kod ljudi koji štite građane ove zemlje, kao što kaže Tea Party. Kasnije je navedeno da su demonstranti članovi grupe poznate kao “Naoružani ujedinjeni front” (Armed United Front).

“Naoružani United Front” je grupa navodno sastavljena od više crnih organizacija, uključujući članove “Nove stranke Crnih pantera”, kao i pripadnika pokreta u nastajanju “Black Lives Matter”.

Conservative Tribune dalje optužuje milijardera Georga Sorosa da je on izdvojio najveći deo sredstava za pokret “Black Lives Matter” koji je stekao masovnu pozornost u prosincu prošle godine kada su članovi pokreta na protestima u New Yorku skandirali: “Što želimo? Mrtve policajce!”.

„Ništa ne iznenađuje, jer Obamina administracija još nije osudila ili komentarisala proteste, i pored smrtne opasnosti koju oni nose za one Amerikance koji svaki dan stavljaju svoje živote na kocku kako bi zaštitili svoje sugrađane“, zaključuje američki desničarski konzervativni dnevni list.

Tu je i opasnost za dolar kao svetsku valutu, a nakon odgode rasta kamatnih stopa od strane FED-a mnogi prognoziraju njegov skori kolaps. Pad vrednosti novčanica se meri na dnevnoj bazi, kao što piše Wall Street Italia.

Sve poluge kojima se služi Wall Street počinju slabiti, a to je najčešće znak skorog pada burze, kao što pojašnjava berzovni analitičar u kolumni o navodnom „kalkulisanom riziku“.

Sve navedeno su ključni znaci strukturnog pada američkog carstva. Govoreći o građanskom ratu, treba reći da je to ozbiljna stvar, kao i „balkanizacija“ Sjedinjenih Država, ali nije scenarij koji treba isključiti. Tome treba dodati i jaz između bogatih i siromašnih, kao i količinu oružja i oruđa danas u Americi.

SAD je moćna svetska privreda i ovakav scenarij se mnogima čini nemoguć, ali razorni kolaps dolara i jednako poražavajući kolaps Wall Streeta, “shutdown” i institucionalni sukob, mogući teroristički napad (čak i veći od onog 11. 09. 2001.) ili vanredna prirodna katastrofa bi također mogli biti katalizator propasti SAD-a kao svetske velesile.

No, kako se sada čini, najveća opasnost se krije u samoj strukturi Sjedinjenih Država i heterogenosti te zemlje. Sve do pre nekoliko godina je Amerikance povezivao „američki san“ i mogućnost prosperiteta, odnosno, relativno lak ulazak u klub srednje klase. Danas toga više nema i sve naglašenije postaju rasne i etno-religijske razlike među stanovništvom, kao i rastući antagonizam između bogatih i siromašnih, bez obzira kojoj grupi ovi drugi pripadali.

Navedeni su mnogi uzroci koji bi mogli dovesti do kolapsa američke velesile i koji bi mogli biti okidač za početak građanskog rata. On bi mogao izbiti neposredno nakon nastanka bilo kojeg od navedenih razloga ili zbog nepoštovanja političke volje građana. Na primer, sukob Bele kuće i Kongresa koji bi uzrokovao prestanak rada vlade ili čak usvajanje zakona protiv posedovanja oružja, kao i moguća pobeda republikanaca 2016. Poznato je da su republikanci zagovornici sile, a predstavljaju uglavnom belo stanovništvo i ekonomski prosperitetniji deo zemlje. No, postoje li uslovi za građanski rat u SAD-u? Analizirajući situaciju, ispada da su uslovi idealni.

Trenutno u Americi postoji i deset relativno jakih separatističkih pokreta i svi su itekako ambiciozni. To su Južna liga (Dixienet.og), Nacionalistički pokret Teksasa (Texnat.org), Teksaški secesionisti (Texassecede.com), Stranka za nezavisnu Aljasku (Akip.org), Pokret za suverenitet Havaja (Hawaii-nation.org), Druga republika Vermonta (Vermontrepublic.org), Republika Lakotah (North Dakota, South Dakota, Nebraska, Wyoming i Montana/Republicoflakotah.com), Pokret „California Rebellion“, Pokret „Cascadia Now“ za stvaranje nove države u koju bi ušle British Columbia, Washington, Oregon, Idaho, Aljaska i sjever Kalifornije (Cascadia Now) i Stranka za nezavisnost Portorika od Sjedinjenih Država koju podržavaju Venecuela, Kuba i druge socijalističke vlade.

Odavno je poznato da Amerika kao zemlja nije politički homogena i podeljena je u tradicionalno republikanske države i tradicionalno demokratske.

Kao što je poznato, u nedavnim ratovima u Siriji, Iraku, Libiji, Ukrajini, Jemenu i Nigeriji su etničke, političke i verske komponente posebno važne. Analizirajući karte populacije, Amerika bi se lako mogla podeliti na demokrataki zapad zemlje, ali sa Kalifornijom demokratskom i Hispano-amerikanskom. Severoistok je demokratski s etničkim Evropljanima. Od Teksasa do severa su belci i republikanci, a onda imamo jugoistok zemlje gde većinu čine Afroamerikanci kojima vladaju beli republikanci. To je svakako najopasnije područje potencijanih sukoba.

U religijskom smislu su Sjedinjene Američke Države multi-religiozna zemlja par excellence, a taj činilac takođe može biti važan u budućnosti.

Sjedinjene Američke Države imaju najveći broj dobro naoružanog stanovništva sa 90 komada vatrenog oružja na 100 stanovnika. Uz sektaštvo i snažnu prisutnost naoružanih bandi to svakako predstavlja jedan od glavnih razloga koji bi mogli dovesti do oružanih sukoba.

Sada se vidi da je itekako moguć scenario u kome bi došlo do kolapsa američke moći i buknuti građanski rat. Naravno, sve dok dolar i američka privreda koliko toliko stoje na nogama, od svega ovoga verovatno neće biti ništa.

Ali, što ako se dolar po pritiskom drugih sila (Kine i Rusije), inicijativa brojnih drugih zemalja, ali i unutrašnje politike FED-a i američke administracije u jednom treutku pretvori u prah? Tada ćemo svedočiti kraju „Američkog carstva“ i spolja posmatrati borbe sukobljenih frakcija i kako carstvo nestaje u unutrašnjim podelama.

Pad svetskog policajca bi nas sigurno uveo u najtežu fazu Trećeg svetskog rata koji je već u toku, a svi zamrznuti sukobi bi se istog trenutka odmrznuli.

Propast nacije koja u pravom smislu reči predstavlja kapitalistički sistem bi nas istovremeno uvela u razdoblje post-kapitalističke tranzicije, koju već sad mnogi vide kao neminovnost. To će biti bolna tranzicija, gde će kapitalizam i dalje postojati, ali neće imati ideološku podršku koju su mu osiguravale SAD. Mnogi se pitaju što je sledeće? To niko ne zna, ali sigurno već sada treba tražiti model dostojan svih ljudi koji žive na ovoj planeti. Obzirom da ne postoji univerzalni model demokratije, koji se u obliku zapadne demokratije hteo nametnuti kroz unipolarni svet, verovatno će narodi ili grupe naroda morati pronalaziti različite modele primerene samo njima i koje neće izvoziti po svetu.