SAVREMENI OBLICI UGROŽAVANjA BEZBEDNOSTI SRBIJE

Prirodna je težnja čoveka, zajednice i države da se živi u bezbednim uslovima. Zbog toga ugrožavanje bezbednosti predstavlja interes najvišeg ranga od pojedinca, preko države do međunarodne zajednice.

Srbija, kao država, svoj stav o tome je iznela u Strategiji nacionalne bezbednosti, usvojenoj 2009. godine.

Naša Strategija nacionalne bezbednosti ih navodi po sledećem redosledu: opasnost od oružane agresije, separatističke težnje, protivpravno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, oružana pobuna, sporovi uz upotrebu oružja, terorizam, proliferacija oružja za masovno uništenje, nacionalni i verski ekstremizam, obaveštajna delatnost, organizovani kriminal, korupcija, problem ekonomskog razvoja, neravnomeran privredni i demografski razvoj, nerešen status i težak položaj izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica, nedovršen proces razgraničenja između država nekadašnje SFRJ, nekontrolisano trošenje prirodnih resursa i ugrožavanje životne sredine, posledice elementarnih nepogoda i tehničkih i tehnoloških nesreća, ugrožavanje životne sredine i zdravlja građana, opasnosti povezane sa pojavljivanjem i širenjem infektivnih bolesti kod ljudi i zaraza kod životinja, narkomanija, destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova, visoko tehnološki kriminal i ugrožavanje informacionih i telekomunikacionih sistema, globalno zagrevanje (1). (Ukupno ih ima 25).

Međutim, ti oblici ugrožavanja bezbednosti su „živa materija“, tj. stalno se menjaju, čas su jedni dominantni, čas drugi. Pored toga, javljaju se i sasvim novi, kao rezultat (geo)političkih, ekonomskih, vojno-bezbednosnih i drugih promena na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, te pod uticajem tehničko – tehnološkog napretka.

U tom smislu, valja posebno nešto detaljnije ukazati na neke pomenute, modifikovane, ali i nove izazove, rizike i pretnje, kao što su:

1) opasnost od proširenja ratnih sukoba;
2) ugrožavanje teritorijalnog integriteta zemlje;
3) informaciona bezbednost.

Poslednjih meseci svedoci smo dramatičnih događaja u zemljama severne Afrike, na Bliskom istoku i u Ukrajini, pa se postavlja pitanje da li postoji opasnost od proširenja ratnih sukoba. Pažljivim praćenjem i analizom ovih događaja, mogu se izvući važni zaključci da navedene krize mogu da imaju negativan uticaj na bezbednost i ukupne interese i naše zemlje, pre svega, zbog prekinutih mnogih ekonomskih aranžmana, uključujući i „Južni tok“, mogućeg povećanog broja izbeglica koji se u sve većem broju kreću i preko naše teritorije, ali i zbog toga što lančani protesti na prostoru severne Afrike i Bliskog istoka i Ukrajine mogu da budu inspirativni i za neke elemente u našoj zemlji koji imaju neke neprimerene aspiracije. Zbog toga je, kako sada izgleda, ispravna reakcija da naša zemlja poziva na suzdržavanje od upotrebe vojne sile kod svih strana u sukobu. Srbija, više nego druge zemlje, ima moralno pravo na takav stav, jer je doživela teška iskušenja zbog upotrebe sile na našem prostoru. Što se tiče proširenja ratnih sukoba, za to ima sve više indikatora, kao što su: međusobne optužbe velikih sila, pregrupisavanje jedinica i pokušaji vojnog okruženja Rusije, podsticaji unutar civilizacijskih sukoba, međusobne javne optužbe, sve teža ekonomska situacija u mnogim zemljama itd. Očekivati je da, ipak, neće doći do rata širokih razmera između velikih sila, pre svega zbog postojanja nuklearnog oružja i straha koje ono realno nosi. Umesto toga, verovatnije je da će se nastaviti serija lokalnih ratova manjih ili većih razmera.

Kriza širokih razmera u Ukrajini još jednom opominje kako nepovoljna unutrašnja politička i ekonomsko – socijalna situacija pogoduje otpočinjanju i oružanih sukoba, koji unutrašnju situaciju čine veoma teškom. Očigledno je da će biti potrebno nekoliko decenija za se obnovi ono što je nepotrebno razoreno. Ljudske žrtve, nepoverenje i teritorijalne nesuglasice, dodatno opterećuju tu situaciju, sada i u budućnosti.

U tom smisli, veoma je dobra okolnost što je naša zemlja proglasila vojnu neutralnost, na čemu bi trebalo istrajati, kao i na zahtevu da naši građani ne odlaze na ratišta, ali ni da podstiču razne obojene revolucije u stranim zemljama.

Ugrožavanje teritorijalnog integriteta zemlje jeste stara opasnost koja je dosta dobro obrađena u Strategiji nacionalne bezbednosti, a i u Ustavu je definisan odnos prema Kosovu i Metohiji. Međutim, povremeno se neki „stručnjaci“ javljaju sa preporukama da je ta pokrajina izgubljena, da treba priznati realnost, ići prema EU itd. Mislim da je svakom razumnom jasno da ta teritorija nije potpuno izgubljeni, sve dok to Srbija ne prizna. Ako bi se očuvanje teritorijalnog integriteta uzdiglo na nivo najviše vrednosti, nacionalnog interesa i cilja, onda bi bilo jasno da to ne može da bude stvar izbora jedne ili druge političke opcije na vlasti ili u opoziciji, već stalan zadatak za sve političke faktore, ali i za građane. Očuvanje teritorijalnog integriteta, posebno manjih i nerazvijenijih zemalja, na važnom geopolitičkom prostoru, ali sa slabijim bezbednosnim i odbrambenim potencijalom, i u narednom periodu biće veoma aktuelno, pogotovo i zbog toga što gotovo ništa nije ostalo od nekada obećavajućeg principa OEBS-a, o nepromenjivosti granica u Evropi.

Informaciona bezbednost postaje prvorazredni oblik ugrožavanja bezbednosti, čak i najrazvijenijih zemalja. Na to ukazuje sve više afera o raznim oblicima prisluškivanja, sajber – kriminala, ometanja informacionih sistema, ugrožavanja privatnosti itd. Veoma brzo proširenje korišćenja informacionih kapaciteta ne prate mere za adekvatnu zaštitu. Do toga dolazi, pored ostalog, iz neznanja, ali i zbog nedostatka informacione i bezbednosne kulture.

Fakultet za diplomatiju i bezbednost daje značajan doprinos jačanju svesti o potrebi jačanja informacione bezbednosti. Pre svega, u studijski program je uveden predmet informaciona bezbednost. Pored toga, održali smi dve naučne konferencije na temu informacione bezbednosti i o tome smo štampali dva zbornika radova. Sa tih skupova potekla je inicijativa da se na nivou Srbije formira Društvo za informacionu bezbednost.

Nema sumnje da se pitanju informacione bezbednosti mora posvećivati sve veća pažnja, od pojedinačnog, preko korporativnog, pa do nacionalnog nivoa.

———

1) Detaljnije o ovim izazovima, rizicima i pretnjama, može se videti u Strategiji (9-13.str.)

Branko Krga