Vesti

Profesor na Akademiji dr Darko Tanasković u intervjuu Politici: Za budućnost BiH važnije je obračunavanje s „duhovima sadašnjosti”, jer se oni u nekim političkim glavama nimalo ne razlikuju od „duhova prošlosti”

Izvor: Politika

Učesnici samita u Karađorđevu su posle susreta rekli da su se obračunali sa „duhovima prošlosti” i okrenuli budućnosti. Kako će prema Vašim informacijama izgledati ta budućnost i šta će biti osnovni pravci delovanja Srbije?

Uz rezervu da vam odgovaram pre uvida u najavljeno zajedničko saopštenje, kao i samorazumljivu činjenicu da nisam obavešten o suštinski važnim pojedinostima poznatim samo njegovim učesnicima, sklon sam da tvrdnju o obračunavanju s „duhovima prošlosti” primim kao deo prigodne retorike sračunate na pojačavanje njenog medijskog efekta. Čini mi se da su „duhove prošlosti” zajedno pomenuli gospoda Izetbegović i Komšić, a ne i svi učesnici sastanka. Mislim da je za budućnost BiH važnije obračunavanje s „duhovima sadašnjosti”, jer se oni u nekim političkim glavama nimalo ne razlikuju od „duhova prošlosti”. Reč je, zapravo, o prošlosti koja traje i čija je budućnost postala bespomoćni talac. Mislim da je na osnovu jednog trilateralnog sastanka, čak i na ovako visokom nivou i u dobroj atmosferi, nezahvalno očekivati neke spektakularne prodore u rešavanju ozbiljnih političkih, strukturnih i moralnih problema u BiH.

Da li je izjava predsednika Borisa Tadića da Srbija nikad neće podržati referendum o podeli BiH, zapravo ključna poruka ovog sastanka ili biste izdvojili neku drugu temu kao vodeću?

Neko će u prvi plan „izvući” tu izjavu, odnosno taj segment izjave predsednika Tadića, a neko pak onu Izetbegovićevu, u vezi sa Sandžakom, da je „sa dezintegracijama na Balkanu završeno”. Sve zavisi od motiva i tačke gledišta, a političari moraju uzimati u obzir sve interese i sve tačke gledišta, kako bi najviše postigli u zalaganju za ono što u datom trenutku smatraju najbitnijim za interese koje zastupaju. Ni referendum koji bi vodio podeli BiH, a ni autonomija Sandžaka nisu, uostalom, aktuelni. Ako je suditi po prvim izveštajima sa skupa, meni se važnijim čini zaključak o nemešanju u unutrašnje stvari BiH, zatim činjenica da nije usvojena nikakva unapred pripremljena deklaracija (ne znam, doduše, kako će izgledati zajedničko saopštenje), kao i da je na sastanku učestvovalo Predsedništvo BiH u punom sastavu i kapacitetu. Lako svakako nije bilo.

Kako biste poređali prioritete za rešavanje otvorenih pitanja posle ovog sastanka?

Zavisi na koja otvorena pitanja mislite, ima ih mnogo i na raznim nivoima. U opštem smislu, najvažnije bi bilo da se spoljni činioci okanu tendencioznog uplitanja u unutrašnja pitanja BiH i da se, kao učesnici ovog skupa, opredele za konstruktivnu podršku njenom prvenstveno ekonomskom razvoju. Turska kao da je to počela da uviđa. Unutar BiH valjda će konačno svi shvatiti da je ideja unitarizacije ove osobene državne zajednice triju naroda besperspektivna i kontraproduktivna.

Kako procenjujete da će se razvijati situacija sa hrvatskim zahtevom za entitet?

Da je to, inače sasvim legitimno pitanje, bilo razmatrano na skupu, verovatno bi mu prisustvovao i Ivo Josipović. Ne bih se začudio da se u jednom trenutku održi i neki četvorni sastanak, recimo u Splitu. I tamo je bilo duhova i vampira.

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom