Vesti

Američka vlada pred blokadom: Tokom prethodne blokade (1995. godine) dobar deo državnih službenika nije dolazio na posao, bili su zatvoreni nacionalni muzeji i parkovi, nisu izdavani pasoši

Izvor: Politika

Američki Kongres još nije usvojio budžet za fiskalnu godinu koja je počela još 1. oktobra prošle godine. Pošto kompromis nije na vidiku, realni su izgledi da će Obamina administracija od petka u ponoć, kada prestaje važnost zakona o njenom privremenom finansiranju, biti blokirana.

Prethodni put to se dogodilo vladi predsednika Klintona sredinom devedesetih. Ovoga puta opozicioni tabor republikanaca, pod pritiskom ultrakonzervativnog pokreta „Čajanka”, nema nameru da popusti, pri čemu nije reč samo o budžetskim brojkama, nego i ideološkim načelima: američka desnica pre svega nastoji da revidira socijalne programe.

U tekućoj fiskalnoj godini vlada Baraka Obame je predložila da svoje izdatke skreše za 33 milijarde dolara, dok republikanci insistiraju da budžet bude kraći za oko 60 milijardi. Najavili su, doduše, spremnost da prihvate i svotu od 40 milijardi, ali da pri tome diktiraju koji će državni programi prestati da budu finansirani, ili će biti značajnije zakinuti.

Obama, koji je u utorak lično neuspešno nastojao da u pregovorima sa republikanskim kongresmenima pronađe neko srednje rešenje, odbacio je predlog da se režim privremenog finansiranja produži za još nedelju dana. „Vladine službe ne mogu da planiraju svoje poslove na jednonedeljnom budžetu”, poručio je prilikom neplaniranog susreta za izveštačima u Beloj kući.

„Postoje neke stvari koje su izvan naše kontrole. Ne možemo da kontrolišemo zemljotrese, cunamije, ustanke na drugim stranama sveta”, rekao je reporterima. „Ono što možemo da kontrolišemo, to je naša sposobnost da vodimo razumne, fer razgovore između partija da bismo obavili poslove za američki narod. To je ono što ja očekujem.”

Time je očigledno loptu prebacio na deo terena koji kontrolišu njegovi protivnici. Svota od 33 milijarde budžetskih kresanja je već najveće smanjenje takozvanih diskrecionih troškova jedne američke vlade u istoriji. Republikanci su, međutim, uporni u nastojanju da ovu priliku iskoriste za realizaciju svog ideološkog stanovišta po kojem federalna država treba mnogo manje da bude prisutna u životu Amerikanaca.

Ta ideološka komponenta se veoma dobro videla u predlogu republikanskog kongresmena iz Viskonsina Pola Rajana, koji je u opticaj pustio svoj nacrt budžeta za fiskalnu 2012, čiji je sastavni deo i dugoročniji plan za postizanje ozbiljno narušene fiskalne ravnoteže državnog računa.

Taj plan je da se u idućih 10 godina, do 2021, državni izdaci smanje za oko 6.000 milijardi dolara, a budžetski deficit, sa ovogodišnjih devet odsto bruto društvenog proizvoda (oko 1.500 milijardi dolara u apsolutnim brojevima), reducira na 1,6 odsto. To bi se postiglo pre svega ukidanjem državnog finansiranja socijalnih programa zdravstvene zaštite za stariju populaciju i siromašne građane („Mediker” i „Mediked”), uz istovremeno smanjivanje poreskih stopa za korporacije i pojedince, što većina ovdašnjih komentatora ocenjuje više kao politički manifest nego budžetski dokument.

„Rajanova vizija fiskalne budućnosti nacije je san konzervativaca”, ocenjuje popularni internet sajt „Politiko”. Džim Karni, Obamin sekretar za štampu, u zvaničnom saopštenju ističe da ovaj plan „smanjuje poreze za milionere i specijalne interese, dok istovremeno dodatno opterećuje starije građane, porodice sa hendikepiranom decom, radnike koji nemaju zdravstveno osiguranje, studente… Predsednik veruje da za Ameriku postoji uravnoteženiji put ka prosperitetu”.

Bloger nedeljnika „Tajm” poručuje da je plan fiskalnog eksperta konzervativaca, koji se premišlja i oko sopstvene predsedničke kandidature za 2012, istovremeno i čin „javne amnezije”.

„On izgleda ignoriše činjenicu da smo pre 11 godina imali budžetsku ravnotežu, pa čak i suficite… A onda je Džordž Buš (republikanac) u dva maha smanjio Klintonove (demokrata) poreske stope. Dva puta smo zaratili, a da za to nismo platili. Buš je bio taj koji je uveo dodatne zdravstvene programe. Imali smo istorijsku i brutalnu recesiju, koja je federalne poreske prohode smanjila za oko 500 milijardi godišnje… I tako smo stigli do istorijskog deficita.”

Gledano sa strane, brojevi američkih fiskalnih nevolja su prosto nepojmljivi. Vlada se zadužuje sa 4,1 milijardu dolara – dnevno. Ukupan državni dug je premašio 10.000 milijardi dolara. Samo kamate na taj dug, finansiran izdavanjem državnih obveznica, ove godine će iznositi 225 milijardi – što je otprilike pet bruto nacionalnih proizvoda Srbije, svega što se za godinu dana proizvede i kroz usluge razmeni.

Ove sume su zastrašujuće, ali zasad sasvim podnošljive, s obzirom na ukupnu veličinu američke ekonomije čiji je BNP oko 15.000 milijardi. Ono što onespokojava jeste trend: ako se ništa ne promeni, taj dug će se do kraja dekade udvostručiti. Može da ga amortizuje samo ubrzani ekonomski rast.

Milan Mišić

—————————————

Sećanje na poslednju blokadu

Tokom prethodne fiskalne blokade vlade, koja je krajem 1995. i početkom 1996. trajala četiri nedelje, dobar deo državnih službenika nije dolazio na posao, obustavljeno je prikupljanje toksičnog otpada, bili su zatvoreni nacionalni muzeji i parkovi, nisu izdavani pasoši… Za sličnu situaciju već su počele pripreme. Oba politička aktera – i republikanci i demokrate – nadaju se pri tome da će političku cenu za taj veliki poremećaj platiti ona druga strana.

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom